Скок преко високе лествице

Присуствовао сам уживо презентацији пројеката које власт намерава да реализује до 2027. године. Назив је врло занимљив – „Скок у будућност”. Искрен да будем, ни сам још увек не верујем да све оно може да се реализује, јер су програм и планови изузетно амбициозни, али опет чак и да се пола од оног оствари, Србија ће галопирати у незаустављив прогрес. Баш у тој чињеници лежи суштина Вучићевог успеха, јер је себи задао невероватно високе циљеве који су до јуче били апсолутни футуризам и нико није ни помишљао да макар на папир стави евентуално њихово покретање. Данас су неки од њих већ јава, а неки ће вероватно ускоро постати досањани сан. Рецимо, колико година се већ говори о Дунаву као великој шанси за развој Србије. Најава да ће се правити марине и пристаништа дуж целе дунавске трасе кроз Србију је подухват вредан велике пажње. То уједно значи и сређивање комплетног дунавског приобаља и излазак многих општина дуж Дунава на реку у сваком погледу. Није ли то за сваку похвалу?

Такође, веома амбициозна најава јесте она Ане Брнабић да ћемо до 2027. године у ИТ сектору извозити производе за чак 10 милијарди евра, као и изградња многобројних техничких центара широм Србије у којима ће се образовати занатлије. Занате смо иначе урнисали, те је данас пронађи бравара или водоинсталатера мисаона именица. Фантастичне су најаве улагања у просвету, изградња факултета музичке и ликовне уметности, изградња музеја, довођење страних реномираних универзитета, озбиљно улагање у културу, изградња инфраструктуре, путно умрежавање Србије, изградња пруга, озбиљна улагања у енергетику, до сада невиђена, као и у екологију, па и коначно сам Експо 2027. године. Сложићемо се да је летвица врло високо подигнута и ако до ње дођемо ми ћемо заиста бити држава која ће бити за пример у Европи. Наравно, кључни проблеми са којима ће се Вучић и државно руководство сусретати биће малодушност наших људи и кампања која ће бити циљано диктирана како би ту малодушност подстицала.

Ми смо навикли на поразе и за нас је постало незамисливо да можемо у нечему да победимо, што је иначе Вучић почео да мења код народа, али то још увек није довољно промењено. Губитнички менталитет који нам је усађен постао је апсолутно доминантан и деценије успеха које би евентуално уследиле тешко би га промениле. Шта год да у Србији покушате, доживите ситуацију из Домановићевог „Мртвог мора”. Такође, биће озбиљних проблема са бирократијом, која је код нас као добар дан, као и са потенцијалном корупцијом која управо проистиче из такве бирократије, где ће се одавно навикнути мастиљари по управама да за неко решење мало себи у џеп ставе тешко одвикнути од те работе. О медијским кампањама против овог пројекта, посебно оним диктираним споља од стране земаља којима никако није добро на само помињање јачање Србије, излишно је трошити речи. Организоваће бројне невладине организације, посебно лажне екологе, који ће вас минирати само ако маслачак негде посечете и то ће подизати на највиши могући ниво, до интернационализације проблема.

Дакле, у наредне две или две и по године, уз сва могућа саплитања, овај амбициозни пројекат мора да се доврши. Сложићемо се, биће паклено тешко, али увек је добро када неко себи зада највише могуће циљеве, јер свакако ћеш нешто од задатог остварити. Постоје и они вечити критизери који шта год да понудиш њима се неће допасти и тражиће длаку у јајету само да би оправдавали себе зато што ништа не раде. Они обично не нуде ништа, већ искључиво добацивање са стране, али зато ће бити најжешћи у медијској кампањи против модернизације Србије. Но, вреди се борити и вреди указати шансу овим пројектима. Они јесу велика шанса за Србију, па чак и ако неко вели да су прескупи, а нису, то је глуп аргумент. Знате, скупо је било и подизање Жиче, Студенице, свакако Хиландара, па су данас то непроцењиви културноисторијски споменици. Сви ти путеви, нова насеља и градови, универзитети, тргови, све то што се буде изградило, остаје за век векова. Париз је устао против изградње Ајфеловог торња када је почела његова градња. Данас је то симбол Париза који вам први падне напамет када помислите на град светлости и најблиставијег културног стваралаштва. Зато дајмо шансу зацртаним плановима и покушајмо да скочимо у будућност.

Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa