Povratak Trampa bio bi noćna mora za EU

Posle ubedljive pobede Donalda Trampa na predizborima u Nju Hempširu nad poslednjom protivkandidatkinjom Niki Hejli scenario evropskih strateških planera od kojeg lidere EU podilaze ledeni žmarci više ne izgleda samo kao geopolitička fantastika. 

Godina je 2027. Tramp je u trećoj godini svog drugog predsedničkog mandata. Ukrajina je i dalje u ratu s Rusijom. Ali zapadna pomoć Kijevu je presušila. Na drugoj strani sveta, obračun oko Tajvana između Pekinga i Vašingtona se pogoršava.

Ruski lider Vladimir Putin koristi zauzetost SAD i donosi odluku da pošalje stotine hiljade vojnika na Estoniju što uključuje i napad na vazdušnu bazu „Amari”, u kojoj se nalazi multinacionalna NATO baza sa 2.200 vojnika, koju predvodi Velika Britanija… 

SIGNAL PUTINU: U ovom apokaliptičnom scenariju u koji je zavirio portal „Politiko” američki lider nema nameru da priskoči u pomoć partnerima na drugoj strani Atlantika. Tramp je preusmerio većinu američkih trupa i vojne opreme u Indopacifik i već je uputio signal Putinu da mu neće smetati u osvajanju Baltika.

Ako izuzmemo neki nepredvidljivi razvoj događaja, Donald Tramp (77) je praktično zakazao revanš s Džozefom Bajdenom (81) na predsedničkim izborima u novembru ove godine. Niko više ne isključuje mogućnost da bi bivši američki predsednik mogao na kraju da uspe u jednom od najvećih povrataka u političkoj istoriji. Uprkos bremenu optužbi po 91 tačke u četiri krivična slučaja. Džozef Bajden je posle Trampove pobede u Nju Hempširu i uoči sve izglednijeg političkog revanša u novembru zavapio da ulozi ne mogu biti veći i da je sada sve na kocki.

Niki Hejli se još ne predaje i tvrdi kako je trka za republikansku nominaciju „daleko od kraja”. Trampu se, pak, žuri da što pre protrči kroz stranačke predizbore. Sledeći megdan je 24. februara u njenoj rodnoj Južnoj Karolini. Ali ankete pokazuju da Niki Hejli u ovoj saveznoj državi, čiji je guverner bila, ima male šanse da pobedi Trampa.

Nema sumnje, kao što za „Forin polisi” konstatuje harvardski profesor međunarodnih odnosa Stiven Volt, da se predstojeći američki izbori već smatraju prelomnim događajem koji će imati dalekosežne posledice po američku demokratiju i njen pristup ostatku sveta.

A to je ono što brine čelnike EU kojima je Tramp tokom prvog mandata zapretio da neće braniti Evropu ako bude napadnuta. Prema proceni više aktuelnih i bivših vojnih zvaničnika, zbog nedovoljnog ulaganja u armiju i EU će, osim velikih investicija, biti potrebno pet do deset godina da vojno sustigne Rusiju.

NUKLEARNA ODBRANA: Verovatno svestan takve situacije po povratku iz Kijeva Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije (EPP), za koju se očekuje da će posle izbora u junu ponovo dominirati Evropskim parlamentom, poručuje da Evropi treba nuklearno oružje da se brani. Ali u EU jedino Francuska ima oko 300 nuklearnih glava. Zato Veber smatra da je vreme da se evroblok vrati Makronovoj ideji evropskog nuklearnog odvraćanja pod vođstvom Francuske, koju je Berlin 2020. godine odbio. Šef EPP-a zagovara i strateški razgovor o evropskoj nuklearnoj odbrani s Velikom Britanijom, koja raspolaže s oko 260 atomskih projektila.

U senci vesti da će SAD i Irak uskoro započeti pregovore o budućnosti američkog vojnog prisustva u ovoj zemlji, pojedini izvori iz Stejt departmenta i Ministarstva odbrane tiho nagoveštavaju da Bela kuća već kuje planove i za povlačenje 900 vojnika iz Sirije.

Zvaničnici administracije u Vašingtonu, pak, tvrde da se povlačenje vojnika iz te zemlje ne razmatra.

Posle iznenadnog napada Hamasa na jug jevrejske države 7. oktobra i brutalne izraelske vojne kampanje u Gazi, proključali su tenzije i neprijateljstva širom Bliskog istoka. U tako složenoj regionalnoj krizi nije iznenađenje što Bajdenova administracija preispituje vojne prioritete u ovom delu sveta. Pogotovo otkako su nepredvidljivi i dobro naoružani Huti napadima na trgovačke brodove u navodno izraelskom vlasništvu napravili haos u Crvenom moru.

ID DIŽE GLAVU: I dok Bagdad traži povlačenje oko 2.500 vojnika kao odgovor na američke vazdušne napade unutar Iraka na militante koje podržava Iran i koji su tamo napali američko osoblje, pojedini američki eksperti smatraju da će odlazak sa severa Sirije biti poklon Islamskoj državi (ID), koja ponovo diže glavu. Američkim akcijama ona je u Iraku gotovo uništena. Tokom prošle godine u ovoj zemlji ID je izvodila u proseku devet napada mesečno, za razliku od 2014, kad ih je bilo 850 u toku jednog meseca.

Prema podacima Projekta za borbu protiv ekstremizma, 2023. godine ona je u centralnom pustinjskom regionu Sirije izvela najmanje 212 napada, tokom kojih je ubila 502 osobe. Da je ID vitalnija nego što se misli u zemlji čiju teritoriju ne kontroliše u potpunosti vojska Bašara el Asada pokazuje ipak osujećeni nedavni pokušaj ID da raketnim napadom iz zatvora pod upravom Sirijskih demokratskih snaga oslobodi svojih nekadašnjih 5.000 boraca.