Izdavaštvo u našoj zemlji ima budućnost

Službeni glasnik je trenutno najveći nacionalni izdavač publikacija koje nemaju komercijalni karakter i čijem izdavanju bi drugi izdavači pristupali sa oprezom, kaže Mladen Šarčević, direktor ove izdavačke kuće i ne krije da je njegovo poznanstvo sa kadrovima iz obrazovnog sektora, iz vremena kada je obavljao funkciju ministra prosvete, bitno za pokretanje velikih edicija od nacionalnog značaja. Zahvaljujući toj činjenici, Službeni glasnik je zaključio sporazume o saradnji i dogovore s većim brojem fakulteta i univerziteta, kao i sa Ministarstvom za evropske integracije, Ministarstvom turizma i omladine, Ministarstvom kulture, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Ova izdavačka kuća je dugo objavljivala samo knjige iz oblasti prava i službene propise, a sada ima niz edicija iz različitih oblasti. Zapravo, prema rečima Šarčevića,  već izvesno vreme objavljuje knjige iz beletristike, kao i  knjige čiji se autori bave nacionalnom istorijom i srodnim temama, širi knjižarsku mrežu i ima i svoje savremene štamparske pogone.

Kakvi su planovi za godinu koja je počela, hoće li biti nekih izdavačkih poduhvata?

Ove godine smo ustanovili nove biblioteke u kojima ćemo objavljivati dečju literaturu i knjige za decu. Takođe, uspostavili smo saradnju s velikim brojem fakulteta, te ćemo se bazirati na udžbenicima, monografijama i drugoj literaturi neophodnoj za visoko obrazovanje. Najveći projekat koji smo uvrstili u izdavački plan za 2024. godinu jeste „Veliki geografski atlas Srbije” na kojem rade veliki timovi, a osim brojnih mapa, pored srpskog, sadržaće i tekst na engleskom. Drugi projekat koji bih pomenuo jeste „Arheološki leksikon”, to jest registar arheoloških nalazišta Srbije, na kojem radi stručni tim arheološkog odseka Filozofskog fakulteta u Beogradu i Arheološkog instituta. Za kraj, pomenuo bih i da radimo na vinskom registru Srbije, koji će sadržati i zanimljive novine iz sveta vinarstva.

Ko sve učestvuje u realizaciji projekta „Veliki geografski atlas Srbije” i dokle se stiglo?

Projekat vodi jedini geograf akademik, Slobodan Marković iz Novog Sada, ali su u njega, osim sa novosadskog, uključeni dekani svih fakulteta sa univerziteta na teritoriji Srbije – beogradskog, niškog, kragujevačkog ‒ kao i geografi sa srodnih fakulteta. U projekat, koji se radi po regijama, uključeni su i Republički geodetski zavod i Vojnogeografski institut „General Stevan Bošković”, trenutno se nalazi u fazi duboke razrade i očekujemo da bude završen do kraja maja. „Veliki geografski atlas Srbije” će biti objavljen u tiražu većem od 30.000 primeraka, a osim geografskog dela, sadržaće i istorijske karte Srbije, kao i deo što se odnosi na srpsku dijasporu koja živi van granica matične države.

Službeni glasnik je preuzeo čuvenu knjižaru „Danilo Kiš” u Subotici, a za relativno kratko vreme otvorili ste još nekoliko novih i modernih knjižara. Da li ćete i dalje raditi na širenju knjižarske mreže i kako to uspevate u vreme kada se knjižare zatvaraju?

Veliki je problem činjenica da knjižare, nažalost, nisu održive. Iz tog razloga implementiramo poseban model poslovanja koji uključuje rad na terenu. Već imamo dosta komercijalista koji iz velikih centara odlaze u manje gradove, jer maloprodaju doživljavamo kao deo naše misije promocije nauke i kulture, a ne kao metod zarade. Naše je stanovište da treba da budemo prisutni u celoj Srbiji, zbog čega prilikom ekspanzije naše mreže knjižara, težimo da ih otvaramo u mestima gde ih nije bilo. Za kratko vreme otvorili smo pet knjižara, a najčuvenija je svakako knjižara „Danilo Kiš” u Subotici, pri čemu smo se izborili da zadržimo to ime i tradiciju prethodne knjižare na istom mestu. Tom prilikom smo promovisali književni opus jednog od naših najznačajnijih pisaca 20. veka, uključujući izdanja na srpskom, italijanskom i mađarskom jeziku. Osim toga, otvorene su i knjižare u Kraljevu, Novom Pazaru, Požarevcu i Tutinu, što na trenutak može predstavljati izazov u smislu razrade poslovanja knjižare, ali smo odlučni da to sprovedemo u delo. Za 2024. godinu planirali smo još sedam novih knjižara, a počećemo najverovatnije od Loznice. Zatim, planirano je da se nekoliko knjižara otvori u Banatu, jedna na Novom Beogradu i tako dalje.

Kako ocenjujete ukupni društveni položaj knjige, knjižarstva i izdavaštva?

Nezahvalno je govoriti o položaju knjige. Međutim, činjenica da je naša prestonica domaćin Beogradskog sajma knjiga, najvećeg tog tipa u ovom delu Evrope, na koji svake godine dolaze građani, đaci i studenti iz svih delova Srbije, uz sve informacije o velikom broju prodatih primeraka, uliva nam nadu da izdavaštvo u Srbiji ima svetlu budućnost. Uz prevode stranih knjiga, treba više pažnje posvetiti domaćoj književnosti i podsticati je na različite načine. Značajno je i pitanje dostupnosti knjige, zbog čega sprovodimo velike akcije u saradnji sa školama, pri čemu veliki broj naših zaliha pokušavamo da poklonimo đacima. Prošle godine, samo beogradskim školama dodelili smo oko 30.000 knjiga, a ove godine ćemo slično uraditi i školama u drugim gradovima u Srbiji, s ciljem oplemenjivanja školskih biblioteka. Podstičemo i saradnju sa lokalnim samoupravama i promovišemo druge tipove aktivnosti.

Među retkim ste izdavačima koji imaju i svoje savremene štamparske pogone. Da li raste potreba za uslugama vaše štamparije, u zemlji i regionu?

Obnovi Glasnikove štamparije pristupili smo na ozbiljan način kako bismo se približili trendovima savremenog digitalnog štamparstva. Zbog toga smo nabavili mašine poslednje generacije, kojima upravlja veštačka inteligencija, što pokriva nemogućnost pronalaženja obučenih radnika. Razmatramo nabavku još dve mašine iz Nemačke do kraja godine, čime ćemo imati najsavremeniju tehnologiju u Srbiji, što uključuje i mašine za osmobojnu i desetobojnu štampu, kao i prateći softver koji omogućava rad u tri smene i povećanje produktivnosti. Važna tema jeste i obuka ljudi za ovaj posao. Napravili smo ugovor sa Tehnološkim fakultetom, na kojem pet godina niko nije upisao smer za grafičara, kako bismo studentima omogućili praksu u našim štamparijama i druge pogodnosti, ali smo uspostavili saradnju i sa Beogradskom politehnikom i Grafičkom srednjom školom. Naši klijenti sve više dolaze i iz inostranstva – iz Slovenije, Luksemburga, Finske ‒ čime širimo svoje poslovanje i predstavljamo model transformacije rukovođenja javnim preduzećima koja će prerasti u akcionarska društva.