Eho valjevskih vibracija

Valjevo – Prijatna atmosfera, kvalitetan zvuk, mnogo pozitivnih vibracija, tendencija i poruka i, nadasve, zadovoljna publika, samo su neka od obeležja 24. po redu Valjevskog džez festivala održanog prošlog vikenda u gradu na Kolubari. Na njemu je učestvovalo 12 džez bendova i orkestara iz Srbije, Austrije, Nemačke, Italije, Slovenije i SAD sa preko 200 muzičara.

Ni ovog puta nije izostala valjevska „podvala”, ali u pozitivnom smislu, pa je tako publika moga da čuje u ulozi izvanrednog džezera i jednog rokera a sve vreme trajanja festivala dve scene ovdašnjeg Doma kulture bile su pod pravom „okupacijom” mladih muzičara što je postala jedna od specifičnosti ovog festivala.

Na Valjevskom festivalu nema deljenja nagrada i žiriranja, ali i pored toga opšti je utisak i ocena da su svi učesnici nastupali sa ogromnom inspiracijom uz dobru muziku poklanjajući publici i dušu i srce. Time se još jednom potvrdilo da su džezeri istinski zaljubljeni u, kako neko primeti, valjano Valjevo.

Aplauzi i ovacije na otvorenoj sceni bila su redovna pojava na festivalu, ali publika je nešto više bila na nogama dok su svirali: kvintet Miše Todorovića iz Minhena, kvartet „Baobab ansambl”iz Italije predvođen velikim džez bubnjarom Vladimirom Kostadinovićem, dok su snažan utisak ostavili i bendovi „Miki Li” iz Austrije, „Nejša”iz Slovenije, bend Vasila Hadžimanova i naravno Big Bend RTS-a.

Iznenađenje treće festivalske večeri svakako je bio nastup benda Vasila Hadžimanova, koji je valjevskoj publici predstavio novi album pod nazivom „Tri”, a potom je, u njihovoj pratnji nastupio, u svojstvu džez soliste, legendarni roker Dado Topića

– U mom repertoaru postoje neke pesme koje su džez, ali koje u svojim nastupima do sada nisam izvodio. U Valjevu mi se ukazala prilika da to učinim prvi put i to uz pratnju elitnih muzičara. To je bio i ostao moj veliki iazazov i stremljenje tako da nije isključeno da za pet do deset godina postanem istinski džezer – kazao je za naš list Dado Topić.

Prvi put, posle redovnog učešća, ove godine festival nije otvorio prepoznatljivom džezerskom himnom „Valjevska podvala” Big Bend RTS-a. To nisu mogli zbog zauzetosti orkestra, koji je punom sastavu došao na završno veče festivala.

– Nama je uvek bilo veliko zadovoljstvo i čast da nastupamo na Valjevskom džez festivalu. On je jedan od retkih na našim prostorima koji bez prekida traje 24 godine. Moje kolege i ja prepoznali smo njegovu neverovatno upornu misiju na podržavanju i propagiranju kulture džeza koji kao svojevrsna muzička i životna filozofija ne pravi razliku između metropola i privincije. Valjevcima svaka čast, posebno zbog „guranja” u vatru velikog broja mladih muzičara, što je garancija da će se ovaj festival održati i u narednih 50 ili 100 godina – ocena je Ivana Ilića, dirigenta Big Benda RTS-a.

Veće priče o Valjevskom džez festivalu, zasigurno, ne bi bilo da iza ovog svojevrsnog kulturno-muzičkog projekta ne stoji njegov osnivač i umetnički direktor vrsni saksofonista Jovan Maljoković. Bez Jove, nije to samo naše mišljenje, sve bi bilo drugačije, a možda džeza u Valjevu ne bi ni bilo. Njemu nije jedino stalo da se nešto organizuje i desi, već da se i pamti. Što duže i u lepšem sećanju.

– Reći ću kratko, 24. valjevski džez festival obeležilo je učešće vrsnih domaćih i inostranih muzičara uz visok kvalitet programa. Posle svega nikoga ne treba da čudi zbog čega ovaj festival ima tako visok rejting i zbog čega džez muzičari rado dolaze u Valjevo. Ali, nisu ovo naši krajnji dometi, jer je sve ovo do sada, na izvestan način, bilo zagrevanje pred veliki jubilej, 25. godina festivala, koji će biti istinski muzički spektakl ne samo za Valjevo, već celu Srbiju – poručio je Maljoković.

Ovaj kroki 24. valjevskog džez samita završićemo rečima Radovana Mišovića, vodećeg tehničara i tonskog snimatelja Radio Valjeva, čija je ustanova na trakama i savremenim nosačima zvuka snimila sve dosadašnje učesnike festivala.To je, bezmalo, tri dana izvanredne muzike od Lale Kovačeva preko Rada Milivojevića, Stjepka Guta do Gorana Potića i Vasila Hadžimanova i drugih. Džez je, kaže tonac Mišović, pre svega druženje. A to druženje znači i nešto sutra koje garantuje izvesno prekosutra...

Budo Novović