Premeravanje demokratskih kvaliteta Srbije

Što se srpskih vlasti tiče, četvrtak kao i svi drugi. Što se budućnosti demokratije u Srbiji tiče, dan značajnih odluka.

Posle iscrpne debate u Evropskom parlamentu (EP) i njegovom odboru za spoljne poslove – koju zvanični Beograd nije uspeo da blokira preko svojih desničarskih saveznika – EP objavljuje rezoluciju o decembarskim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u zemlji duboke političke krize koja, po ocenama „Fridom hausa”, više nije slobodna već se ubraja u „hibridne režime”, koja je po percepciji korupcije 2023. ostvarila najgori rezultat u poslednjih 12 godina.

Do sada su mnogi evropski zvaničnici, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja i komesara za proširenje Olivera Varheljija, diplomatski formulisali „zabrinutost” zbog izbornih „nedostataka” koje su konstatovali međunarodni posmatrači i Crta, misija koja je saopštila da su neregularnosti na izborima u Beogradu bile tolikog obima da su uticale na ishod veoma tesnih izbora za Skupštinu grada.

Po onome što je doprlo do javnosti u sredu, EP u dokumentu od 29 tačaka reč „zabrinutost” pominje čak 16 puta. Na početku kaže da je posmatračka misija konstatovala da je izborni dan protekao glatko, ali da su ga obeležili brojni proceduralni nedostaci, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česte slučajeve prenatrpanosti, kršenja tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja.

Pošto se sa „ozbiljnom zabrinutošću” konstatuje da postoje brojni dokazi koji potvrđuju da je sve to moglo da promeni izborni ishod, posebno u Beogradu, poziva se na nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka, a Evropska komisija se poziva da za Srbiju pošalje ekspertsku misiju.

„Naglašavamo da će ova praksa nastaviti da podriva poverenje u izborne procese i institucije u Srbiji, ako joj se dozvoli da opstane bez ikakvih posledica, nepovratno ometajući demokratsku vladavinu i dalju evropsku integraciju”, piše u dokumentu čiji su autori predstavnici grupe socijaldemokrata u EP.

Srpske vlasti se pozivaju da istraže, krivično gone i privedu pravdi one koji su odgovorni za bilo koja krivična dela tokom izbora i napade na studente, a osuđuju se „orkestrirani napadi” srpskih zvaničnika na posmatrače izbora i odsustvo medijskog pluralizma. Istovremeno, vlasti se podstiču da povrate poverenje biračkog tela u ceo proces. „Sa zabrinutošću primećujemo da Srbija nije primenila mnoge dugogodišnje preporuke OEBS-a u vezi sa glavnim pitanjima izbornog procesa, uprkos tome što je na to više puta pozivana...”

Deo poslanika EP je u pismima predsednici Evropske komisije, visokom predstavniku i komesaru za proširenje zatražio da se pod okriljem OEBS-a, Saveta Evrope i Evropske komisije pokrene međunarodna istraga izbora. Tvrde da zbog niza neregularnosti izbori ne mogu da se smatraju slobodnim i poštenim i zahtevaju da se rezultati ne priznaju dok se ne završi potpuna i nezavisna istraga izbornih nepravilnosti.

„Ozbiljne tvrdnje u vezi sa nedavnim izborima nisu, nažalost, u skladu sa demokratskim standardima i podrivaju ovaj cilj”, navodi se u pismu poslanika EP kako prenosi portal EWB.

Pominjane su kupovine glasova, zloupotreba javnih resursa, falsifikovanje potpisa podrške na izbornim listama, pritisci na zaposlene u državnim preduzećima, nesrazmerni uticaj vlasti na medijske kuće, ozbiljne i dobro planirane manipulacije biračkim spiskom i migracije birača, uključujući one iz susednih zemalja.

Opozicija okupljena oko „Srbije protiv nasilja” je i pre izbora 17. decembra upozoravala na “fantomske glasove”, posebno u Beogradu gde su se masovno registrovali građani koji žive po gradovima u kojima će se lokalni izbori održati tek sredinom ove godine, ili oni uglavnom iz Republike Srpske.

Vlast je, ispostavlja se, primenila scenario kakav je svojevremeno koristio Nikola Gruevski. Njegov VMRO-DPMNE je, otkrile su 2015. trake prisluškivanih razgovora, organizovao „izbornu migraciju” iz Albanije. U Makedoniji je tada 50 ljudi bilo registrovano na istoj adresi od 40 kvadrata, u Beogradu je njih 53 upisano na lokaciji napuštene kuće.

Da li će se u rezoluciji naći i pitanja vezana za ponašanje policije na protestima, hapšenja studenata, procesi pred sudovima?

Na osnovu mnogo toga rečenog do sada, očekuju se kritike, ali koliko će se daleko ići u oštrini zavisi umnogome od političkog odnosa snaga u EP, u kome većinsku grupu čine Evropske narodne partije (EPP), formacija desnice kojoj je Srpska napredna stranka pridruženi član.

Vlasti u Beogradu žele da ostave utisak da ih ovo premeravanje demokratskih kvaliteta Srbije uopšte ne zanima. Prikrivajući nervozu, Vučić je kritičare nazvao „mrziteljima Srbije” i izjavio da „nije naročito zainteresovan” za odluke EP. Oslanja se na ocenu Vladimira Bilčika, izvestioca EP za Srbiju iz redova savezničkih evropskih narodnjaka, da postizbornu krizu treba prepustiti „odgovarajućim institucionalnim kanalima”. U Srbiji?

U predlogu rezolucije, koja je juče mogla da doživi amandmane, EP Vučiću direktno uzvraća: „Oštro osuđujemo nepotkrepljenje tvrdnje srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje postizbornih protesta; žalimo što su protesti iskorišćeni kao povod za širenje anti-EU narativa u medijima bliskim vladajućoj stranci.”

Potom sledi upozorenje zbog koga će zvanični Beograd morati da se zamisli. „Pozivamo komisiju da detaljno prati izveštaje Revizorskog suda i da odmah započne reviziju sredstava koja su pružena Vladi Srbije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć i drugih finansijskih instrumenata; podvlačimo, da ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi ove istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača, EP poziva na obustavu finansiranja EU na osnovu teških kršenja pravila zakona u vezi sa izborima u Srbiji.”

Predostrožnosti radi, dva dana ranije organizovana je konstitutivna sednica Parlamenta. Bila je to retka prilika da se prenos javnog servisa iskoristi da se javnosti do koje ne dopire glas opozicije poruči da su izbori bili pokradeni. Oko 40 pripadnika policije je u civilu napravilo sanitarni kordon prema poslanicima vladajuće većine najavljujući kako će skupština funkcionisati u budućnosti.

Žurba da se skupština konstituiše predstavlja providan fait accompli – svršeni čin – i preti da postavi Srbiju na kolizioni kurs sa Unijom, a svakako neće poništiti nalaze rezolucije EP bez obzira što ona nije obavezujućeg karaktera.

Beograd već ima pripremljene odgovore. Ukoliko rezolucija bude razblažena, Vučić će trijumfovati. Ukoliko ostane ovako oštra, proglasiće je za još jednu zaveru. „Uvek će donositi preporuke protiv Srbije”, glasi njegova odbrana koja po pravilu kritike vlasti identifikuje sa napadom na državu i narod. Ali ako se bude preporučilo ponavljanje izbora u Beogradu, uveren sam da će popustiti. Njegova konfrontacija uvek ima dve dimenzije: jednu popustljivu kada komunicira sa Zapadom, drugu tvrdu kada govori domaćoj javnosti.

Takvi kakvi su bili, izbori su zaštitni znak fasadne demokratije koju grade naprednjačke vlasti. Autentični brend Vučićeve vladavine. Podigla se kamuflažna mreža da bi razotkrila ruševine zemlje čiji su lideri tokom protekle decenije ustrajno ponavljali da od Srbije žele da naprave demokratsku državu vladavine prava i ljudskih sloboda.

Da li će Evropska unija zbog izbora, na zadovoljstvo dela srpske javnosti, pokrenuti međunarodnu istragu i zaoštriti kurs prema vlastima u Beogradu je u vreme pisanja ovog teksta bila velika nepoznanica. Sve je pitanje konsenzusa, ali i želje mnogih Evropljana da ne oštete političku poziciju Vučića koji im je neophodan zbog Kosova. Da li će Srbija biti demokratska, mnogo ih manje zanima.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista