Teško trežnjenje evropskih članica Alijanse

Podsticati Rusiju da na bilo koji način napadne bilo koju zemlju NATO-a znači oslabiti „sveti” član 5 Severnoatlantskog ugovora,  da je napad na jednog saveznika napad na sve i da je napad i na najmanjeg saveznika zapravo napad na Ameriku.

Da li budućnost Evrope zavisi od toga ko će da zaposedne Belu kuću u novom mandatu. Onaj koji je pozvao saveznike da troše više na odbranu, poslao NATO trupe na istočno krilo i finansira i naoružava Ukrajinu. ili onaj koji je pretio da će napustiti alijansu i upotrebio  Putina kao kviska?

Evropa sad poredi Trampovo omalovažavanje saveznika sa upozorenjem predsednika Džoa Bajdena Rusiji da će Amerika braniti „svaki pedalj“ teritorije NATO-a. Nakon završetka Hladnog rata, NATO se proširio u zemljama bivšeg sovjetskog bloka. U protekle dve godine, član 5 i raspoređivanje NATO snaga u istočnoj Evropi čuvali su saveznike bezbednim čak i dok Rusija pohodi Ukrajinu.

NATO je svojim članicama naredio da pomognu Ukrajini da se odbrani. Alijansa nastavlja da privlači članove, nedavno Finsku, a uskoro i Švedsku.

Ali bacite li bilo kakvu sumnju na član 5, a savez malo vredi.

Tramp bi pretvorio NATO u kompaniju: nema novca, nema zaštite i šta sledi nego bankrot. U svom  prvom mandatu uspeo je da natera saveznike da potroše milijarde na njihovu odbranu. Prema podacima NATO-a, 2017. godine, njegove prve godine na funkciji, samo četiri od 29 saveznika NATO-a ispunila su cilj od dva odsto. Do 2020, njegove poslednje, ovo je poraslo na devet. Tramp je svakako pomogao da NATO opstane.

Bez para nema vojske

Veći podsticaj bila je rastuća pretnja iz Rusije: potrošnja na odbranu počela je da raste 2015, pre Trampove ere, i nastavila se od tada. Godine 2023, sa Bajdenom na funkciji, 11 od 31 saveznika ispunilo je cilj finasiranja od dva odsto BDP-a., većina će verovatno to postići ove godine.

Trampove pristalice su mesecima blokirale zakone za vraćanje vojne i civilne pomoći Ukrajini. Nedavni zakon koji zahteva od Kongresa da odobri stvarno povlačenje SAD iz NATO-a ne bi predstavljao veliku prepreku. Kongres ne može sprečiti predsednika da slabi NATO tako što će, recimo, povući američke trupe iz Evrope ili jednostavno odbiti da se drži člana 5 i brani saveznike koji su napadnuti.

Tramp i njegovi u Kongresu se hvale da je sprečio velike ratove dok je bio predsednik jer su ga se neprijatelji plašili. Govoreći nakon Trampovog najnovijeg ispada, senator Lindzi Grem je rekao: „Rusija nije nikoga napala dok je on bio predsednik. Senator Marko Rubio je, pak, rekao: „Nemam brige, jer je on ranije bio predsednik. Dok Rusija vrši pritisak na ukrajinske branioce u sukobu i jača svoju vojnu moć, svako slabljenje NATO-a povećaće rizik od šireg sukoba.

Tramp je pozvao Rusiju i druge neprijatelje da testiraju odlučnost Zapada.

Danski ministar odbrane nedavno je upozorio da bi Rusija mogla da testira privrženost članica NATO-a članu 5 u roku od tri do pet godina.

Njegov kolega u Velikoj Britaniji rekao je da se zemlja mora pripremiti za ratove koji uključuju Rusiju, Kinu, Iran ili Severnu Koreju u narednih pet godina. Nemačka se sprema da osposobi svoju vojsku, makar za odbranu, a glavni general kaže da joj je zato potrebno pet godina.

Poljska bi trebalo da dobije nuklearno oružje za nekoliko godina, izjavio je poljski general Jaroslav Kraševski.

On je napomenuo da bi Varšava mogla da dobije nuklearno oružje u okviru NATO-ovog programa nuklearne razmene, i dodao da bi to bio izazov, ali i da se nada da će Poljska imati takav arsenal.

Mađarska. Turska i još neke članice imaju svoje vizije i rešenja, Grčka se naoružava prevashodno zbog Turske, Albanija bi da uzme deo teritorija suseda... Bez kontrole i eventualnog raspada saveza, bilo bi u Evropi na više mesta trvenja i sukoba. 

Gori pod nogama

Evropljanima je sve jasnije da moraju hitno delovati kako bi se suočili sa dvostrukom pretnjom: eventualnim napadom Rusije i isto takvim scenarijom o napuštanju Amerike. Umesto da kukaju na Trampa, mnogi sad horski predlažu da bi trebalo da nastave sa ispunjavanjem cilja od dva odsto izdvajanja u vojne svrhe. Takođe bi trebalo da revidiraju prag: 3 procenta BDP-a je verovatno ono što je sada potrebno za ispunjavanje postojećih odbrambenih planova NATO-a, a moralo bi da bude više bez američke pomoći. Amerika je prošle godine potrošila skoro 3,5 odsto BDP-a na odbranu. Evropljani se suočavaju sa daleko većim izdacima. Razdvojene i samostalne mnogo su lakši plen u svakom pogledu.

Evropljani će morati da ulažu u sve, od municije do svega ostalog što Amerika nudi u velikim razmerama: transport i punjenje aviona, protivvazdušnu odbranu, sisteme komande i kontrole i obaveštajne platforme, od satelita do dronova. Trebalo bi zajedno da kupe više kompleta i integrišu svoju odbrambenu industriju. Da bi ohrabrili one koji zaostaju, trebalo bi da se slože da kandidati iz zemalja koje ne ispunjavaju minimalne standarde ne mogu dobiti visoke pozicije.

Za Evropsku uniju bi bilo bolje da razmišlja o tome kako da preuzme postojeću strukturu NATO-a ako Amerika ode (iako drže otvorenom mogućnost da bi posttrampovska Amerika eventualno poželela da se ponovo pridruži).

Donošenje odluka kod evropskih članica NATO je teško, svedoči kašnjenje u prihvatanju Finske i Švedske. Slika

Bojeve i ostale glave

Najosetljivije pitanje biće kako dve evropske nuklearno naoružane države, Britanija i Francuska, mogu da obezbede veće odvraćanje u odsustvu američkog nuklearnog kišobrana. Trenutno imaju samo oko 500 bojevih glava između sebe, u poređenju sa više od 5.000 za Ameriku i skoro 6.000 za Rusiju. Koliko bi Britanija mogla da održava svoje nuklearne bojeve glave i rakete, koje su izvučene iz zaliha koje deli sa Amerikom, ako novi stanar Bele kuće prestane da sarađuje?

S obzirom na sve ovo - biće otrežnjujuće, čak i zastrašujuće. Mnogi smatraju da bi gubitak američke pomoći bio nenadoknadiv.