Тешко трежњење европских чланица Алијансе

Подстицати Русију да на било који начин нападне било коју земљу НАТО-а значи ослабити „свети” члан 5 Северноатлантског уговора,  да је напад на једног савезника напад на све и да је напад и на најмањег савезника заправо напад на Америку.

Да ли будућност Европе зависи од тога ко ће да запоседне Белу кућу у новом мандату. Онај који је позвао савезнике да троше више на одбрану, послао НАТО трупе на источно крило и финансира и наоружава Украјину. или онај који је претио да ће напустити алијансу и употребио  Путина као квиска?

Европа сад пореди Трампово омаловажавање савезника са упозорењем председника Џоа Бајдена Русији да ће Америка бранити „сваки педаљ“ територије НАТО-а. Након завршетка Хладног рата, НАТО се проширио у земљама бившег совјетског блока. У протекле две године, члан 5 и распоређивање НАТО снага у источној Европи чували су савезнике безбедним чак и док Русија походи Украјину.

НАТО је својим чланицама наредио да помогну Украјини да се одбрани. Алијанса наставља да привлачи чланове, недавно Финску, а ускоро и Шведску.

Али баците ли било какву сумњу на члан 5, а савез мало вреди.

Трамп би претворио НАТО у компанију: нема новца, нема заштите и шта следи него банкрот. У свом  првом мандату успео је да натера савезнике да потроше милијарде на њихову одбрану. Према подацима НАТО-а, 2017. године, његове прве године на функцији, само четири од 29 савезника НАТО-а испунила су циљ од два одсто. До 2020, његове последње, ово је порасло на девет. Трамп је свакако помогао да НАТО опстане.

Без пара нема војске

Већи подстицај била је растућа претња из Русије: потрошња на одбрану почела је да расте 2015, пре Трампове ере, и наставила се од тада. Године 2023, са Бајденом на функцији, 11 од 31 савезника испунило је циљ финасирања од два одсто БДП-а., већина ће вероватно то постићи ове године.

Трампове присталице су месецима блокирале законе за враћање војне и цивилне помоћи Украјини. Недавни закон који захтева од Конгреса да одобри стварно повлачење САД из НАТО-а не би представљао велику препреку. Конгрес не може спречити председника да слаби НАТО тако што ће, рецимо, повући америчке трупе из Европе или једноставно одбити да се држи члана 5 и брани савезнике који су нападнути.

Трамп и његови у Конгресу се хвале да је спречио велике ратове док је био председник јер су га се непријатељи плашили. Говорећи након Трамповог најновијег испада, сенатор Линдзи Грем је рекао: „Русија није никога напала док је он био председник. Сенатор Марко Рубио је, пак, рекао: „Немам бриге, јер је он раније био председник. Док Русија врши притисак на украјинске браниоце у сукобу и јача своју војну моћ, свако слабљење НАТО-а повећаће ризик од ширег сукоба.

Трамп је позвао Русију и друге непријатеље да тестирају одлучност Запада.

Дански министар одбране недавно је упозорио да би Русија могла да тестира приврженост чланица НАТО-а члану 5 у року од три до пет година.

Његов колега у Великој Британији рекао је да се земља мора припремити за ратове који укључују Русију, Кину, Иран или Северну Кореју у наредних пет година. Немачка се спрема да оспособи своју војску, макар за одбрану, а главни генерал каже да јој је зато потребно пет година.

Пољска би требало да добије нуклеарно оружје за неколико година, изјавио је пољски генерал Јарослав Крашевски.

Он је напоменуо да би Варшава могла да добије нуклеарно оружје у оквиру НАТО-овог програма нуклеарне размене, и додао да би то био изазов, али и да се нада да ће Пољска имати такав арсенал.

Мађарска. Турска и још неке чланице имају своје визије и решења, Грчка се наоружава превасходно због Турске, Албанија би да узме део територија суседа... Без контроле и евентуалног распада савеза, било би у Европи на више места трвења и сукоба. 

Гори под ногама

Европљанима је све јасније да морају хитно деловати како би се суочили са двоструком претњом: евентуалним нападом Русије и исто таквим сценаријом о напуштању Америке. Уместо да кукају на Трампа, многи сад хорски предлажу да би требало да наставе са испуњавањем циља од два одсто издвајања у војне сврхе. Такође би требало да ревидирају праг: 3 процента БДП-а је вероватно оно што је сада потребно за испуњавање постојећих одбрамбених планова НАТО-а, а морало би да буде више без америчке помоћи. Америка је прошле године потрошила скоро 3,5 одсто БДП-а на одбрану. Европљани се суочавају са далеко већим издацима. Раздвојене и самосталне много су лакши плен у сваком погледу.

Европљани ће морати да улажу у све, од муниције до свега осталог што Америка нуди у великим размерама: транспорт и пуњење авиона, противваздушну одбрану, системе команде и контроле и обавештајне платформе, од сателита до дронова. Требало би заједно да купе више комплета и интегришу своју одбрамбену индустрију. Да би охрабрили оне који заостају, требало би да се сложе да кандидати из земаља које не испуњавају минималне стандарде не могу добити високе позиције.

За Европску унију би било боље да размишља о томе како да преузме постојећу структуру НАТО-а ако Америка оде (иако држе отвореном могућност да би посттрамповска Америка евентуално пожелела да се поново придружи).

Доношење одлука код европских чланица НАТО је тешко, сведочи кашњење у прихватању Финске и Шведске. Слика

Бојеве и остале главе

Најосетљивије питање биће како две европске нуклеарно наоружане државе, Британија и Француска, могу да обезбеде веће одвраћање у одсуству америчког нуклеарног кишобрана. Тренутно имају само око 500 бојевих глава између себе, у поређењу са више од 5.000 за Америку и скоро 6.000 за Русију. Колико би Британија могла да одржава своје нуклеарне бојеве главе и ракете, које су извучене из залиха које дели са Америком, ако нови станар Беле куће престане да сарађује?

С обзиром на све ово - биће отрежњујуће, чак и застрашујуће. Многи сматрају да би губитак америчке помоћи био ненадокнадив.