Strah Srba iz Kosovskog Pomoravlja

Bujanovac, Končulj, Vranje – Promet robe i putnika na administrativnim prelazima Končulj i Depce, na teritoriji opštine Bujanovac, odvija se za sada normalno. Ove prelaze koriste i Albanci, a ovuda Srbi iz Kosovske Kamenice, Vitine, Novog Brda i Raniluga, skoro svakodnevno idu u Vranje.

Policajci na administrativnom prelazu Končulj, koji se nalazi na desetak kilometara od multietničkog Bujanovca, rutinski obavljaju svoj posao. Nemaju ovlašćenja da daju izjave, ali na pitanje novinara „Politike” da li je sve u redu, samo prećutno klimaju glavom.

Na licu mesta za sada se ne primećuje da bi moglo da dođe do postavljanja bankomata, ili otvaranja neke bankarske ispostave, nakon ekstremne odluke Kurtijeve vlade da se ukine dinar kao sredstvo plaćanja u južnoj srpskoj pokrajni.

Prelaz koriste i Albanci iz Bujanovca i Preševa. To je najkraći put do Gnjilana i Prištine, jer se ovim putnim pravcem koji je kraći od sto kilometara, za manje od sat i po vožnje stiže na odredište.

„Svakodnevno vozimo bubrežne bolesnike iz opština Kosovskog Pomoravlja na Nefrološko odeljenje Zdravstvenog centra u Vranju. Radi se o ozbiljnim slučajevima. Ovo je za njih najkraći put i mogućnost da dobiju dijalizu i drugu neophodnu lekarsku pomoć koja im život znači”, kaže za „Politiku” D. I., vozač Hitne pomoć iz Kosovskog Pomoravlja.

On navodi da ne želi da novinarima govori svoje ime, jer je situacija po sve koji rade u državnim službama iako rade profesionalno svoj posao, ako su Srbi opasna.

U Vranje preko administrativnog prelaza Končulj, a postoji još jedan kod sela Depce, svakodnevno dolaze svojim vozilima Srbi iz Raniluga i Kosovske Kamenice. U Vranju se snabdevaju lekovima, ali sve češće i neophodnim životnim namirnicama, s obzirom na to da su radnje na Kosovu „skromnije snabdevene” u poslednja tri meseca.

„Ukidanje dinara je direktan pucanj u naše živote. Ukoliko do toga dođe, moraćemo da potražimo novi dom. To znači da napustimo sever Kosova. Naš rodni kraj koji je od davnina žitnica južne pokrajne. Ovde nisu ostali bogati ljudi, već penzioneri i deca, sa tek malo svojih roditelja. Jako smo uplašeni za ono što nam se može desiti u narednom periodu”, kaže nam Đorđe Ristić, penzioner iz Raniluga.

Srbi iz opština Kosovskog Pomoravlja navode da se „oseća nestašica lekova, pogotovu onih za aktuelne respiratorne infekcije”.

„Lekovi iz Prištine se ne dostavljaju našim lokalnim domovima zdravlja u ovom delu Kosova i Metohije. A naših lekova nema, jer ih policija ’hapsi’. Ne znam kako ćemo preživeti, ako se prekine platni promet. Izgleda da će naša druga kuća biti Vranje, jer Kurtijev teror neće prestati. Očekujemo odluke Beograda, iako nije problem samo u preživljavanju, već i u bezbednosti”, rekao nam je Dragi Stojić iz okoline Goraždevca.

U Medicinskom centru u Vranju, regionalnoj zdravstvenoj ustanovi, koja brine o više od 220.000 pacijenata iz sedam opština Pčinjskog okruga, imaju „dovoljno raspoloživih kapaciteta i za sve pacijente iz opština Kosovskog Pomoravlja”. To je višegodišnji kontinuitet, uz veliko zalaganje vranjskih lekara. Redovnu terapiju u ovom centru primaju pacijenti koji su na hemodijalizi, kao i oni sa najtežim onkološkim oboljenjima.

Sa juga Srbije, iz Vranja, trenutno ne postoji n jedna redovna autobuska linija „Jedinstva” prema Kosovskom Pomoravlju. U Vranje svraća prolazni autobus na relaciji Beograd–Brezovica, a tada gotovo svi putnici iskoriste priliku da nabave lekove, zdravstveni materijal, ali i kupe suhomesnate proizvode, mleko i po koje pivo. Tek toliko da se neizvesnost produži, a život skromno sačuva.