Danas je Sretenje Gospodnje

Srpska pravoslavna crkva obeležava Sretenje Gospodnje, koje se slavi na 40. dan od Božića. Kao Dan državnosti Srbije slavi se od 2002. godine, a od 2012. Dan državnosti obuhvata dva dana, 15. i 16. februar.

Na Sretenje 1804. godine održan je Zbor u Orašcu kojim je počeo Prvi srpski ustanak, pa je slavljen i kao Dan državnosti Srbije. Godine 1835. u Kragujevcu je donet Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije, pa je slavljen i kao Dan ustavnosti. U Skoplju je 1909. održana prva skupština Srba u Osmanskom carstvu, a na Sretenje 2014. godine održan je referendum na severu Kosova.

Susret Gospoda i čoveka

Četrdeset dana po Hristovom rođenju Bogorodica je odnela sina u jerusalimski hram da ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti.

Na sajtu SPC stoji:

‒ U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana kći Fanuilova. Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: Sad otpusti slugu Tvoga, Gospode, jer videše oči moje spasenje Tvoje. – Još reče Simeon za Hrista Mladenca: Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju. – Ana pak, koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A Fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, ljuti na Zahariju što stavi Djevu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu. Uveren, da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu Angela Božjeg.

Dodato je da je ovaj dan praznovan od samog početka, ali da je svečano praznovanje ustanovljeno naročito 544. godine, u vreme cara Justinijana.

‒ Ovaj dirljiv i molitvom ispunjen susret Hrista i svetog starca Simeona nikako ne predstavlja samo jedan od važnih događaj iz Spasiteljevog života, već iz njega isijava duhovni značaj koji prosvetljuje svakoga od nas. Iz ovog svetog i blagodaću ispunjenog susreta otkriva se velika tajna sjedinjenja Boga i čoveka u ličnosti Bogočoveka Hrista, a kroz Njegovo telo i prečasnu krv kojima se sjedinjujemo na svakoj Svetoj Liturgiji, otkriva se i tajna sjedinjenja čovečanskog roda i sve tvorevine Božije sa Bogom. Sa druge strane, slobodno možemo reći da naš susret sa Bogom počinje prilikom Svete Tajne Prosvetljenja (krštenja), dobijajući svoj vrhunac u Svetoj Evharistiji kroz koju svoje Krštenje uvek i iznova potvrđujemo, potvrđujući tako i naše pripadanje Crkvi kao Bogočovečanskoj zajednici Boga i ljudi. Po rečima prepodobnog starca Justina ćelijskog Sveta Evharistija, kao Tajna nad tajnama i kao čudo nad čudima, predstavlja naše ohristovljenje, ispunjenje vascelog bića Bogom, te tako nije slučajno učenje Crkve da Prečasna krv Gospodnja u trenutku pričešća postaje deo našeg krvotoka. Tako praznik Sretenja Gospodnjeg, susreta Boga i čoveka empirijski osećamo na svakom svetom bogosluženju u molitvenom zajedničarenju sa Bogom, a najopitnije na Svetoj Liturgiji sjedinjujući se sa Gospodom.

Verovanja i običaji

Veruje se da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate u zimski san, zima će potrajati još šest nedelja. Sličan običaj postoji i u nemačkim zemljama, gde uključuje jazavca. Od nemačkih doseljenika u Pensilvaniji potiče Dan mrmota u varoši Panksatoni, samo što je datum 2. februar (Sretenje po novom kalendaru), a životinja je mrmot.

Još jedan običaj jeste da se pale sveće, jer se veruje da plamen sveće štiti kuću od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć. Drugi kaže da mlada devojka za udaju treba da pazi koga će prvo ujutru da sretne, jer će mladoženja biti baš takav po izgledu i karakteru.