Misija Radio Mileve

Posle decenije povlađivanja rastu autoritarnosti, Evropa se trgla iz ere stabilokratije Angele Merkel i prvi put se konkretno angažovala u odbrani demokratije i sloboda u Srbiji.

Evropski parlament (EP) ubedljivom većinom je izglasao rezoluciju u kojoj se izražava ozbiljna zabrinutost zbog brojnih dokaza nepravilnosti dokumentovanih tokom decembarskih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora i poziva da se za Beograd uputi tim uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka kako bi se još jednom ispitalo stanje i od vlasti zatražilo da se sve neregularnosti otklone. Sa zabrinutošću se primećuje da Srbija nije primenila mnoge dugogodišnje preporuke Organizacije za evropsku bezbednost i sigurnost u vezi s glavnim pitanjima izbornog procesa.

Evropska komisija takođe je pozvana da pošalje ekspertsku misiju, a od nje se traži još jedan korak koji bi morao ozbiljno da brine vlast predsednika Aleksandra Vučića, koji je izbore nadmeno opisao kao „najčistije do sada”: zahteva se da Komisija odmah počne reviziju sredstava datih Vladi Srbije u okviru fondova pretpristupne pomoći i drugih finansijskih instrumenata i da suspenduje finansiranje ako srpske vlasti nisu spremne da primene ključne preporuke u vezi s izborima ili ako međunarodna istraga pokaže da su bile direktno umešane u izbornu prevaru.

Vučićeva vlast tako je u kratkom vremenu doživela dva ozbiljna udarca u pleksus. Nije uspela da preko svojih konzervativnih saveznika iz Evropske narodne partije, najjače političke grupe unutar EP, spreči debatu o izborima za koje opozicija tvrdi da su pokradeni, posebno u Beogradu. Istovremeno nije uspela da blokira odluku da se odredbe prošlogodišnjih sporazuma iz Brisela i Ohrida uvrste u pregovaračko poglavlje 35 – što znači da evropski put Srbije direktno zavisi od normalizacije odnosa s Kosovom.

Komesar za proširenje Oliver Varhelji i izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, prijateljski naklonjeni Vučiću, nisu uspeli. Režim je suočen s kritikama kakve po oštrini nije očekivao. Iako rezolucija nije obavezujućeg karaktera, ima veliku političku važnost za buduće poteze Komisije i Saveta Evrope prema Srbiji. Srpska proevropska opozicija, čiji su predstavnici pozvani da u Strazburu svedoče o masovnim izbornim prevarama, dobila je vetar u leđa i trebalo bi da se mane performansa s kupusom. Za stotine hiljada birača koji zahtevaju demokratizaciju Srbije, ovo je posle dužeg vremena dobra vest.

Kako će vlast odgovoriti na poziv na upućivanje eksperata koji treba da naprave reviziju izbornih rezultata i, na osnovu mnoštva dokaza, pokažu da je izborna volja građana prekrojena? Formalnih rokova za formiranje pravnih timova nema, ali kako mandat EP ističe posle izbora u junu, Evropska komisija morala bi da reaguje prilično brzo, možda i u naredne dve sedmice. Prethodno je neophodan dogovor s Vladom Srbije.

Vučić je pre debate u EP, kada je moglo da se nasluti da izborne mahinacije neće proći neopaženo, izjavio da „nije naročito zainteresovan” za odluke EP. Očito se oslanjao na ocenu Bilčika, koji je glasao protiv rezolucije, da postizbornu krizu treba prepustiti „odgovarajućim institucionalnim kanalima”. Kojim institucijama? Srbija je prestala da bude država institucija koje su zarobljene u rukama jednog čoveka. Srbija je danas režim, a ne država.

Predsednik uočljivo izbegava da se jasno odredi prema zahtevu za slanje pravnih eksperata. Prepustio je reagovanja predsednici vlade u tehničkom mandatu. Pošto nije u stanju da shvati da u 21. veku usred Evrope ne mogu tajno da se kradu izbori, dovoze fantomski birači, plaćaju se glasovi i uzurpiraju mediji, Ana Brnabić je za rezoluciju EP prvo rekla da je na nivou „radio Mileve”. Potom je predstavnike „podaničke opozicije” nazvala „pod..znim muvama” koje ruše suverenitet zemlje i obećala – nadam se da će ispuniti obećanje – da bi, ukoliko se dozvoli međunarodna istraga, „u tom trenutku podnela ostavku”. „Baš da vidimo!”, što reče Marinika Tepić.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je da rezolucija predstavlja „neobavezujući politički pamflet”. „Izbori su u svakoj demokratskoj državi isključivo unutrašnje pitanje i niko spolja u njih ne može da se meša. Nijedna država koja ima minimum dostojanstva to neće da dopusti”, kaže on ispuštajući iz vida da je Srbija deo evropskog pravnog sistema.

Pokrenuta ja kvazipatriotska kampanja po kojoj „mrzitelji Srbije” žele da kazne zemlju i njen narod. Kakva providna zamena teza! Evropski parlament opominje vlast, a ne građane. Rizikujući produbljenje ozbiljne političke krize, režim kao da bira kolizioni kurs prema Evropi, što bi moglo da ima katastrofalne posledice.

Vučić i dalje ćuti i ne otkriva svoje namere, ali bi kao pragmata mogao da gradi priliku da sebe pokaže u „konstruktivnom svetlu”. Nemački ministar odbrane je posle razgovora u Beogradu izjavio da je „zadovoljan što je predsednik kazao da je spreman da uvaži preporuke međunarodnih organizacija za poboljšanje izbornog procesa” i da je spreman da prihvati sve preporuke. Time bi Vučić one koji odbijaju dolazak evropske misije ostavio na sprudu.

Jedno je jasno. Vučić bi odbijanjem da se poveže s EU na svetskoj sceni i da se uključi u procese demokratizacije ne samo ugrozio proces evrointegracija Srbije i evropski projekat proširenja, već zapretio stabilnosti i bezbednosti zapadnog Balkana. Dodatno bi otvorio vrata Rusiji i Kini, koje su već osvojile značajan prostor političke i finansijske arene Srbije. Rizikovao bi pristup fondovima EU, što bi imalo razorne posledice za zemlju u kojoj samo nemačke firme obezbeđuju 80.000 radnih mesta. Pojačao bi emigraciju koja je već sada na nivou od 55.000 ljudi godišnje.

EU još nije izgubila Srbiju, a rezolucija EP pokazuje osnaženu volju da se privuče liberalnim vrednostima Zapada i udalji od pogubnih diktatura Istoka. EP je poslao signal upozorenja Vučiću, koji nastavlja da deluje nezainteresovano za uspostavljanje autentičnih veza s EU. Zahtev za pokretanje nezavisne istrage o izborima 17. decembra je potvrda namere Evropljana da ne dopuste da ključna zemlja regiona otplovi u neželjenom pravcu. Gest solidarnosti s Vučićevim proevropskim rivalima jeste najkonkretniji potez koji su Evropljani povukli posle decembarske odluke Saveta Evrope da otvori pristupne pregovore s Ukrajinom i Moldavijom, a da Gruziji dodeli status kandidata.

Rezolucija EP ima više nego ozbiljne šanse da bude podržana u Savetu Evrope i Evropskoj komisiji. To znači da je čitava Evropa konačno ustala da brani demokratske vrednosti u Srbiji. Možda EU ne može da preokrene Vučićevo evropsko nazadovanje, ali može da promeni tokove srpske politike i tako animira apatične birače koji su počeli da gube poverenje u ideju evropskih integracija.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista