Мисија Радио Милеве

После деценије повлађивања расту ауторитарности, Европа се тргла из ере стабилократије Ангеле Меркел и први пут се конкретно ангажовала у одбрани демократије и слобода у Србији.

Европски парламент (ЕП) убедљивом већином је изгласао резолуцију у којој се изражава озбиљна забринутост због бројних доказа неправилности документованих током децембарских парламентарних, покрајинских и локалних избора и позива да се за Београд упути тим угледних међународних правних стручњака како би се још једном испитало стање и од власти затражило да се све нерегуларности отклоне. Са забринутошћу се примећује да Србија није применила многе дугогодишње препоруке Организације за европску безбедност и сигурност у вези с главним питањима изборног процеса.

Европска комисија такође је позвана да пошаље експертску мисију, а од ње се тражи још један корак који би морао озбиљно да брине власт председника Александра Вучића, који је изборе надмено описао као „најчистије до сада”: захтева се да Комисија одмах почне ревизију средстава датих Влади Србије у оквиру фондова претприступне помоћи и других финансијских инструмената и да суспендује финансирање ако српске власти нису спремне да примене кључне препоруке у вези с изборима или ако међународна истрага покаже да су биле директно умешане у изборну превару.

Вучићева власт тако је у кратком времену доживела два озбиљна ударца у плексус. Није успела да преко својих конзервативних савезника из Европске народне партије, најјаче политичке групе унутар ЕП, спречи дебату о изборима за које опозиција тврди да су покрадени, посебно у Београду. Истовремено није успела да блокира одлуку да се одредбе прошлогодишњих споразума из Брисела и Охрида уврсте у преговарачко поглавље 35 – што значи да европски пут Србије директно зависи од нормализације односа с Косовом.

Комесар за проширење Оливер Вархељи и известилац ЕП за Србију Владимир Билчик, пријатељски наклоњени Вучићу, нису успели. Режим је суочен с критикама какве по оштрини није очекивао. Иако резолуција није обавезујућег карактера, има велику политичку важност за будуће потезе Комисије и Савета Европе према Србији. Српска проевропска опозиција, чији су представници позвани да у Стразбуру сведоче о масовним изборним преварама, добила је ветар у леђа и требало би да се мане перформанса с купусом. За стотине хиљада бирача који захтевају демократизацију Србије, ово је после дужег времена добра вест.

Како ће власт одговорити на позив на упућивање експерата који треба да направе ревизију изборних резултата и, на основу мноштва доказа, покажу да је изборна воља грађана прекројена? Формалних рокова за формирање правних тимова нема, али како мандат ЕП истиче после избора у јуну, Европска комисија морала би да реагује прилично брзо, можда и у наредне две седмице. Претходно је неопходан договор с Владом Србије.

Вучић је пре дебате у ЕП, када је могло да се наслути да изборне махинације неће проћи неопажено, изјавио да „није нарочито заинтересован” за одлуке ЕП. Очито се ослањао на оцену Билчика, који је гласао против резолуције, да постизборну кризу треба препустити „одговарајућим институционалним каналима”. Којим институцијама? Србија је престала да буде држава институција које су заробљене у рукама једног човека. Србија је данас режим, а не држава.

Председник уочљиво избегава да се јасно одреди према захтеву за слање правних експерата. Препустио је реаговања председници владе у техничком мандату. Пошто није у стању да схвати да у 21. веку усред Европе не могу тајно да се краду избори, довозе фантомски бирачи, плаћају се гласови и узурпирају медији, Ана Брнабић је за резолуцију ЕП прво рекла да је на нивоу „радио Милеве”. Потом је представнике „поданичке опозиције” назвала „под..зним мувама” које руше суверенитет земље и обећала – надам се да ће испунити обећање – да би, уколико се дозволи међународна истрага, „у том тренутку поднела оставку”. „Баш да видимо!”, што рече Мариника Тепић.

Министар спољних послова Ивица Дачић оценио је да резолуција представља „необавезујући политички памфлет”. „Избори су у свакој демократској држави искључиво унутрашње питање и нико споља у њих не може да се меша. Ниједна држава која има минимум достојанства то неће да допусти”, каже он испуштајући из вида да је Србија део европског правног система.

Покренута ја квазипатриотска кампања по којој „мрзитељи Србије” желе да казне земљу и њен народ. Каква провидна замена теза! Европски парламент опомиње власт, а не грађане. Ризикујући продубљење озбиљне политичке кризе, режим као да бира колизиони курс према Европи, што би могло да има катастрофалне последице.

Вучић и даље ћути и не открива своје намере, али би као прагмата могао да гради прилику да себе покаже у „конструктивном светлу”. Немачки министар одбране је после разговора у Београду изјавио да је „задовољан што је председник казао да је спреман да уважи препоруке међународних организација за побољшање изборног процеса” и да је спреман да прихвати све препоруке. Тиме би Вучић оне који одбијају долазак европске мисије оставио на спруду.

Једно је јасно. Вучић би одбијањем да се повеже с ЕУ на светској сцени и да се укључи у процесе демократизације не само угрозио процес евроинтеграција Србије и европски пројекат проширења, већ запретио стабилности и безбедности западног Балкана. Додатно би отворио врата Русији и Кини, које су већ освојиле значајан простор политичке и финансијске арене Србије. Ризиковао би приступ фондовима ЕУ, што би имало разорне последице за земљу у којој само немачке фирме обезбеђују 80.000 радних места. Појачао би емиграцију која је већ сада на нивоу од 55.000 људи годишње.

ЕУ још није изгубила Србију, а резолуција ЕП показује оснажену вољу да се привуче либералним вредностима Запада и удаљи од погубних диктатура Истока. ЕП је послао сигнал упозорења Вучићу, који наставља да делује незаинтересовано за успостављање аутентичних веза с ЕУ. Захтев за покретање независне истраге о изборима 17. децембра је потврда намере Европљана да не допусте да кључна земља региона отплови у нежељеном правцу. Гест солидарности с Вучићевим проевропским ривалима јесте најконкретнији потез који су Европљани повукли после децембарске одлуке Савета Европе да отвори приступне преговоре с Украјином и Молдавијом, а да Грузији додели статус кандидата.

Резолуција ЕП има више него озбиљне шансе да буде подржана у Савету Европе и Европској комисији. То значи да је читава Европа коначно устала да брани демократске вредности у Србији. Можда ЕУ не може да преокрене Вучићево европско назадовање, али може да промени токове српске политике и тако анимира апатичне бираче који су почели да губе поверење у идеју европских интеграција.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa