Knjige su naši putokazi

Uz zvuke fanfara, u prisustvu velikog broja posetilaca, domaćih i stranih pisaca, među kojima su bili Nebojša Bradić, ministar kulture, Žarko Obradović, ministar prosvete, Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, sinoć je u Beogradu otpočela još jedna svetkovina knjige. Besedom akademika Dragoslava Mihailovića i pozdravnim slovom japanskog književnika Nacuki Ikezave otvoren je 53. međunarodni Beogradski sajam knjiga.

U svojoj besedi, naslovljenoj „Oni koji nose knjige”, Mihailović je rekao: „Kada imate sudbinu da ste rođeni u Srbiji, iako možda nije drukčije ni u Japanu, do mladosti ćete zaraditi gomilu oznaka i nadimaka, od kojih ćete većinu mrzeti, ali neke možda i voleti. Jedna od retkih oznaka koje sam u mojem rodnom mestu voleo bila je: Onaj koji stalno vuče knjige. Na ovogodišnjem sajmu knjiga, koji sam počašćen da zajedno s mojim japanskim kolegom Nacukijem Ikezavom otvorim, dovukao sam pred vas čitav voz knjiga, nudeći vam ga na prijateljsko upoznavanje.

Jedne godine meseca oktobra moja žena i ja pošli smo u ove hale da s popustom kupimo termoakumulacionu peć. Ali usput smo svratili i na Sajam knjiga i, umesto sa grejalicom, kući smo se vratili s nekoliko kesa i torbi punih knjiga. Vukući svoj tovar, znali smo da će nam i te zime u stanu biti prohladno. Ali, tešili smo se, knjige će nam ogrejati dušu.

Poštovani prijatelji, želim vam da posle ovog sajma i vi dobijete nadimak: Onaj koji nosi knjige. To će biti najlepši nadimak koji ste u životu zaslužili. On će i na japanskom i na srpskom jeziku značiti isto – onaj koji ima toplu dušu.

Ovim rečima, kojima bismo u ovim halama svakom ljubitelju knjige izrazili toplu dobrodošlicu, gospodin Ikezava i ja otvorili smo beogradski Sajam knjiga 2008. godine. Želimo vam da se u ovom ogromnom vozu knjiga osećate radosno kao dete na ringišpilu”.

Nacuki Ikezava je rekao da je izuzetno značajno što se ovde okupljaju ljudi koji vole knjige i koji su zainteresovani za knjige u današnjem vremenu. Ljudi koji su se okupili ovde iz raznih jezičkih i kulturnih područja povezani su kroz knjige. Knjige su taj spoj koji nas povezuje.

Video je bezbroj knjiga i pomislio kakav li je ukupan sadržaj tih knjiga. Zna da će sigurno sva ta slova, u tim knjigama, biti pročitana od nekih ljudi. I laknulo mu je pri toj pomisli. Još uvek je uredu, još uvek imamo knjige.

Kada kaže u današnjem vremenu, Ikezava misli na svetsku ekonomsku turbulenciju u poslednjih nekoliko meseci. Izgubilo je vrednost nešto što se smatralo da ima vrednost. Mnogi ljudi su u velikoj nevolji. Međutim, na našu sreću, vrednost knjiga nije poljuljana. Ima raznoraznih knjiga, a među njima sigurno postoje knjige koje su ljudima putokaz. Kada se nalazi u zabuni i neprilici, čovek sedne, otvori knjigu i traži glas koji ga vodi: zvuk Danteovih stihova, glasove ljudi koji se pojavljuju u romanima Dostojevskog, pravila koja su pronašli Darvin ili Ajnštajn, epizode u delima Danila Kiša, haiku poeziju Macuo Bašoa… Njihove vrednosti se nikad ne menjaju. Njima možemo da poklonimo apsolutno poverenje.

– Upravo zbog toga, moramo da se vratimo knjigama da bismo se probudili iz košmara špekulantne ekonomije. U ekonomiji zasnovanoj na neoliberalizmu, u celom svetu vrti se tolika količina novca kojom bi mogla da se otkupi celokupna imovina čovečanstva, i to nekoliko stotina puta. Meni se učinilo kao da je to neka vrsta rata. Takva ekonomija prilično i liči na rat u smislu da u njoj iluziji nema kraja, jer za sobom povlači sudbine mnogobrojnih ljudi. Sjajno i tragično u isto vreme. Tome je, čini mi se, sada kraj. Pretpostavljam da sada ljudi gledaju ruševine svugde – ističe Ikezava.

Na sinoćnjem otvaranju Sajma knjiga bilo je nešto manje posetilaca nego ranijih godina. Razlog tome je, najverovatnije, naplaćivanje ulaznica. Dugi niz godina na otvaranju naše najznačajnije smotre knjiga – ulaz je bio slobodan.

Sajam knjiga u Beogradu se zatvara u nedelju 26. oktobra.

Z. Radisavljević