De Kro: Ako prestanemo da poštujemo pravo izgubićemo moralni glas

MINHEN – Premijer Belgije Aleksander De Kro izjavio je da ćemo onda kada prestanemo da poštujemo demokratiju, vladavinu prava, međunarodno humanitarno pravo izgubiti moralni glas.

On je na panelu o zaštiti međunarodnog humanitarnog prava na Minhenskom bezbednosnom forumu rekao da je vaćno da dođe do prekida vatre u Izraelu, da se taoci oslobode i radi na rešenju dve države koje je jedini odgovor na legitimne zahteve obe strane.

„To se može zaustaviti samo ako se zaustavi leglo terorizma. I to ima više dimenzija. Ali ne postoji samo vojno rešenje za to, neophodno je i civilno rešenje, što znači vođstvo u Palestini koje je pravi partner u izgradnji mira. Uvek smo bili vrlo jasni, ljudska prava, ne postoji kulturološka relativnost prema ljudskim pravima. I u odlučujućim trenucima, mislim da ono što možete očekivati od liberalnih demokratija jeste da preduzmu neophodne korake da daju dobar primer”, rekao je on.

Predsednik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Mirjana Špoljarić rekla je svaki život civila, bez obzira o kojoj se strani radi, zaslužuje isti tretman i zaštitu.

Ona je podsetila da su Ženevske konvencije koje su sve države ratifikovale odgovornost.

„Ženevske konvencije predstavljaju najjaču međunarodnu konsenzus. Osnovni principi, a ključni princip je očuvanje čovečanstva u svakom trenutku kako bi se taj put vratio ka miru. Da biste sačuvali taj princip, morate da smanjite štetu za civile i smanjite štetu za neborce. Sada možete da uradite dve stvari. Možete slediti slovo zakona. Pre svega, možete, kao vođa ili kao strana u sukobu, možete odlučiti da ih potpuno ignorišete”, rekla je Špoljarić, javlja Tanjug.

Prema njenim rečima duh Ženevskih konvencija nije samo da bi se očuvala čovečnost, ali jeste da se u najvećoj mogućoj meri ograniči šteta po civile i ratne zarobljenike, taoce.

„Mislim, uzimanje talaca je kršenje međunarodnog humanitarnog prava, maltretiranje ratnih zarobljenika ili zatočenika je kršenje Ženevske konvencije. Znate, zašto smo stvorili Ženevu Konvencije? To je zato što smo imali iskustvo dehumanizacije drugog i prihvatanja činjenice da je pobeda po svaku cenu legitimna, ali svi znamo da to znači prihvatanje umiranja drugog ako je to neophodno za pobedu po svaku cenu. I to je ono protiv čega se mi zalažemo”, rekla je ona.

Izvršni direktor Centra za civile u konfliktu Udo Dud Ilo, rekao je da je međunarodno pravo dobro samo ako se sprovodi. Kako je pojasnio to je divan skup pravila, ali primena mu daje smisao.

„Ako želimo da imamo sistem koji funkcioniše, moramo da primenimo ova pravila za sve. Isti standard za sve. Boja kože, nacionalnost ili pripadnost nikada ne bi trebalo da budu odrednica o tome kako svet reaguje kada se ova pravila prekrše. To mora da bude isto pravilo za sve. Mora da bude ista primena za sve. Ako ove principe uzdignemo iznad politike, možda će to imati smisla”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, ako se očuva primena dvostrukih standarda, stvara se sistem koji sve nas može da ugrozi.

Druga stvar je da treba uticati na globalno liderstvo da zavisi od modeliranja dobrog ponašanja i zaštite sistema međunarodnog prava i objasnio da zemlje širom sveta žele da ih smatraju „dobrim momcima”, ali i da svaka želi da bude moćna.

„Neka se ta moć crpi iz vašeg modeliranja dobrog ponašanja, stvarajući da štitite sistem. I do ovog trenutka, obraćam se direktno članovima Saveta bezbednosti. Koliko god svaka država ima ulogu u zaštiti međunarodnog humanitarnog prava, članice Saveta bezbednosti imaju još veću ulogu u zaštiti tog sistema. Oni tu ulogu nisu igrali u dobroj veri. Bilo da je u agresiji u Ukrajina, bilo da je u pitanju dvosmislenost u Gazi”, zaključio je on.

Minhenska bezbednosna konferencija održava se od 16 do 18. februara.