Od trača do NIN-a

Ko je Aleksandar Timofejev? Garant nezavisne uređivačke politike NIN-a, kako ga vidi deo kolega, ili „kadrovik koji će zaokružiti uspešnu okupaciju slobodnog medija”, kako sumnja deo publike? Uređujući svoj prvi i 3816. broj najstarijeg nedeljnika u Srbiji, Timofejev je obećao da će udarati i levo i desno, bez milosti i viška strasti.
„Istinito i oštro prema svima, ali sa dobrom namerom i željom da nam sutra bude bar malo bolje nego danas, a prekosutra bolje nego sutra i da nas niko, ni vlast ni opozicija, niti bilo ko treći, beskrupulozno ne pravi budalama”, obećao je pošto je seo u vruću stolicu glodura NIN-a, nakon što je gotovo cela redakcija prešla u nov nedeljnik „Junajted medije”.
Gotovo čitava dosadašnja novinarska karijera Aleksandra Timofejeva bila je vezana za radio i televiziju. Iako je završio književnost na Filološkom fakultetu, želeo je samo jedno – da radi na radiju. To mu se i ostvarilo pa je pre 37 godina stigao na radio Studio B, a potom je nastavio da radi kao lutajući reporter i na televiziji. O njegovom novinarskom talentu dovoljno govori činjenica da ga je na Studio B primio čuveni Đoko Vještica.

Javnost ga i dalje najčešće pamti kao autora emisije „Od trača do istine i obratno”, koju jedan deo kolega vidi kao kultnu i preteču fakt čekinga, dok je drugi smatraju kao početak tabloidnog novinarstva u kojoj su slušaoci kroz pitanja klevetali javne ličnosti.
Dobar deo karijere proveo je i na radiju, pa potom na televiziji B92 kao urednik informativno-političkog programa. Iz ovog perioda gledaoci ga se sećaju po emisiji „Timofejev”, ali je manje poznato da mu je verovatno jedan od najboljih uredničkih poteza bio taj što je na B92 pozvao Ljubicu Gojgić.

Tamo odakle je počeo vraća se 2007, i to kao generalni direktor i glavni i odgovorni urednik Studija B. Narednih sedam godina od ove gradske televizije stvara servis Beograđana ili, kako sam voli da kaže, komunalnu televiziju. Znajući koliko je novca potrebno da bi jedna televizija funkcionisala, glasno je ustao protiv izmena zakona koji su predviđali izlazak države iz vlasništva u medijima i gotovo proročki predvideo fatalnu prirodu projektnog finansiranja.
Smenu sa mesta prvog čoveka Studija B, koja je došla godinu dana pošto je Dragan Đilas u Beogradu izgubio vlast od naprednjaka, prokomentarisao je kratko i efektno – politika me je dovela, politika me je i odvela.

A gde ga je odvela? Na mesto menadžera sektora integrisanih komunikacija RTV Vojvodine, gde je ispod radara proveo poslednjih osam godina.
Paralelno sa novinarskom, Timofejev ima i ozbiljnu muzičku karijeru. Ovaj roker, na poziv muzičkog kritičara Aleksandra Žikića došao je u bend S.T.R.A.H, gde svira bubnjeve. I to ne samo za svoju i dušu nekolicine prijatelja već snimaju albume, nastupaju na festivalima, u klubovima…
Timi, kako ga zovu prijatelji, nije jedino medijsko lice u porodici. Rođeni je ujak novinara Mašana Lekića, a društvene mreže svedoče da je i ponosan otac dve uspešne kćerke.
Za novinarsku čaršiju njegov dolazak u NIN bio je iznenađenje. Štaviše, njegovo ime nije se spominjalo ni u jednom traču o novom gloduru.