Mauritanija poslednji džoker Zapada u Sahelu

Zgurano u ukupno 110 čamaca, čak oko 7.700 migranata stiglo je u januaru iz pravca obale Mauritanije na Kanarska ostrva, a u prva tri dana februara još njih hiljadu. Samo tokom prošle godine više od 6.000 nevoljnika, mahom iz Mauritanije i Senegala, izgubilo je život na istoj toj ruti preko nemirnog Atlantika. Ovi podaci, a reč je o povećanju priliva migranata na Kanare od neverovatnih hiljadu odsto u odnosu na isti mesec lane, uzbunili su mnoge. Posebno posle odluke Nigera, Burkine Faso i Malija da napuste vojnobezbednosnu grupaciju G5 (osnovanu 2014. uz podršku Francuske), i zajedničke najave Mauritanije i Čada da razmatraju „puteve gašenja te organizacije”.

Evropljani predvođeni Francuzima, koji su vojno već proterani iz Malija, Nigera i Burkine Faso, najavljuju drastično smanjivanje broja svojih trupa u Senegalu i Obali Slonovače i imaju malo vremena da osiguraju kakav-takav uticaj u sve nemirnijem Sahelu. Pogotovo nakon što je Niger prošlog leta poništio sporazum s EU o obuzdavanju kretanja migranata na sever, uglavnom preko Libije ka južnim obalama Mediterana i dalje ka Evropi. A za tu „uslugu” EU je svojevremeno izdvojila oko pola milijarde evra.

Usred takvog razvoja situacije u Sahelu, nelagodnog po bezbednosne i antimigrantske interese EU, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijer Španije Pedro Sančez stigli su 8. februara u Nuakšot, glavni grad Mauritanije, da predsedniku Muhamedu Ould Hazuaniju ponude produbljivanje saradnje uz inicijalnu sumu od 230 miliona evra. U Mauritaniji, siromašnoj državi sa 4,6 miliona stanovnika, prebogatoj gasnim rezervama, sa skoro 800 kilometara dugom obalom na Atlantiku, trenutno boravi više od 150.000 izbeglica iz Malija. Predsednik Hazuani bio je u januaru 2021. prvi lider Mauritanije koji je posetio sedište NATO-a. Tom prilikom, Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, poželeo mu je dobrodošlicu, uz ocenu da je ta zemlja „lider u grupaciji G5” u borbi protiv terorizma, uz najavu jačanja bezbednosne saradnje. „Pozivnica Mauritaniji da se uključi u rad samita NATO-a u Madridu u junu 2022. kao partner izvan alijanse podstakla je spekulacije da bi strateška baza saveza mogla da bude podignuta na atlantskoj obali te zemlje”, izvestio je „Forin polisi”.

U Nuakšotu je Fon der Lajenova svojevremeno iskazala brižnost zbog najnovije navale migranata iz Mauritanije.

„Nesigurnost i nedostatak ekonomskih šansi u regionu mnoge ljude podstiču da migriraju. Ova migracija ih često dovodi prvo u Mauritaniju, u zamke krijumčara, gde rizikuju svoje živote” zaključila je predsednica EK.

Ursula fon der Lajen najavila je „više od 210 miliona evra” Mauritaniji za kontrolu migracija pomoću humanitarne podrške izbeglicama i borbe protiv krijumčara ljudi. Prema objavi predsednice EU, zajednička strategija Brisela i Nuakšota biće uobličena u deklaraciji ovog proleća. Istovremeno, EU je dodala još 22 miliona evra za bezbednosnu podršku (biće ukupno 40 miliona evra za ovu godinu) za obuku oficira vojske Mauritanije, podršku vojnoj bazi „N’Bekejt” na granici s Malijem i opremu za dodatni bataljon u borbi protiv terorizma.

„Situacija u Sahelu je veoma nestabilna, a Mauritanija igra primarnu ulogu u održavanju stabilnosti u regionu”, ocenila je Fon der Lajenova.

Analitičari primećuju da najavljeno partnerstvo Brisela i Nuakšota liči, pre svega po milionskim svotama evra koje se nagoveštavaju, na kontroverzni sporazum sklopljen s Tunisom. Kritičari tog sporazuma bili su toliko glasni, brojni i uverljivi, da je Evropski ombudsman dao EK rok da do 29. februara obrazloži njegovu smislenost s obzirom na brojne dokaze o neprikladnom postupanju prema migrantima u Tunisu, što vlast u toj zemlji Magreba inače energično demantuje.

Da li će NATO izdejstvovati bazu u Mauritaniji i koliko će Nuakšot „zaleći” na sprečavanje plovidbe migranata prema Kanarima, pokazaće vreme. Takva razmišljanja se nameću jer je Mauritanija članica kineskog projekta „Pojas i put”, a ima i ponudu Rusije da joj pomogne u borbi protiv terorizma u Gvinejskom zalivu, kao i investicione i druge ponude Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara...