Pritajena radost s pogledima u prošlost i budućnost

Berlin – Upravo sam, izgleda, videla ovogodišnjeg (mogućeg) berlinskog pobednika – film „Umirući” (Sterben/Dying) nemačkog scenariste, reditelja i producenta Matijasa Glasnera, starog znanca srpske publike. Kakvo kolosalno autorsko, egzinstencijalističko (remek)delo! Posvećeno otuđenosti porodice, starenju roditelja, komplikovanim ljubavnim odnosima, htenjima u umetničkom stvaralaštvu i ličnom ostvarenju u ovom savremenom ignorantskom dobu. Izvrstan Glasnerov film, emocionalno gigantski i za publiku očaravajući.

U svakom slučaju, od do sada viđenih takmičara iranski „Moja omiljena torta” i „Umirući” u samom su vrhu i sve mi se čini da će tako ostati do kraja. Na povoljan utisak naišao je još jedan nemački film – „Od Hilde, s ljubavlju” Andreasa Dresena (takođe dobro poznatog srpskoj publici). Reč je o klasičnom političko-istorjsko-biografskom filmu, o istinitoj priči o kratkom životu, ljubavi, borbi i smrti Hilde Kopi – članici nemačkog komunističkog pokreta otpora protiv nacista, pripadnici berlinske grupe poznate kao „Crveni orkestar”. Negde 1942. godine živeći u stalnoj opasnosti po život, Hilde će se tokom rascvetalog i prelepog leta zaljubiti i venčati za saborca Hansa, ali sreća će trajati samo do jeseni. Gestapo na jesen hapsi članove grupe, među njima i trudnu Hilde, koja će se u kazamatu i poroditi. Rađajući sina ona razvija neočekivanu snagu, prkos i volju da očuva uspomenu na voljenog muža. Andreas Dresen strpljivo gradi portret Hilde kao političke zatvorenice, poštujući fakte koji su o njoj poznati, kao i njenog još uvek živog sina Hansija, koji je prisustvovao premijeri filma. „Crvena” Hilde Kopi je ubijena u zatvoru 1943. godine. Hitler je odbio njeno pomilovanje...

Rekonstrukciju prošlosti, ali one nedavne, nudi i mali francuski film „Zaustavljeno vreme” (Hors du temps) Olivijea Asajasa, koji je sa sobom doneo toliko inteligentnog humora da ga je publika već zavolela. Asajas se samoironično podsmeva i sebi i drugima iz perioda lokdauna koji širom sveta započinje negde u aprilu 2020. godine. Kako smo se ponašali, kakve smo sve „instrukcije” primali sa samoniklim „ekspertskim” veb-sajtovima, na koje smo sve načine podnosili izolaciju i samoizolaciju i slično. Simpatična autorova kontemplacija na temu kovida u kontekstu netaknute prirode, na temu detinjstva, nasleđa, poimanja života i sreće, na temu amazon konzumerizma pojačanog tokom lokdauna. I na temu međusobnog odnosa dva brata (i njihovih novih partnerki): filmskog reditelja Etjena (alter ego samog Asajasa) i muzičkog kritičara Pola, što su odlučili da period lokdauna provedu u domu iz svog detinjstva, u roditeljskoj seoskoj kući iz koje su svojevremeno jedva čekali da pobegnu u grad. Zabavno i pametno sročeno, uz puno dijaloga svojstvenih novijim francuskim filmovima...

Drugi francuski autor među viđenim takmičarima Bruno Dimon vodi svoj novi film „Carstvo” u sfere futurističke distopije. Negde na severu Francuske, u mirnom i živopisnom ribarskom selu, konačno će se nešto desiti: rođena je posebna beba. Prema Dimonovoj zamisli to dete je toliko jedinstveno i neobično da pokreće tajni rat između vanzemaljskih sila dobra i zla. Više dobra nego samog zla donosi italijanski, takođe futuristički film „Drugi kraj” Pijera Mesine, sa Gaelom Garsijom Bernalom i Berenis Bežo u glavnim ulogama. Ovo je priča o novim tehnologijama koje omogućavaju vraćanje svesti mrtvih osoba u živa tela kako bi se voljenima ublažila tuga od razdvajanja i dalo malo više vremena za proces opraštanja.

Oči glavnog junaka Sala (Bernal) su prazne, otkrivaju da živi samo u sećanjima otkako je izgubio Zoe, ljubav svog života. Sećanja su kao fragmenti razbijenog ogledala što se ne mogu ponovo sastaviti. Salova sestra Ebe (Berenis Bežo) predlaže mu da isproba tehnologiju zvanu „Drugi kraj”, koja obećava ublažavanje bola od razdvojenosti. Na ovaj način Sal ponovo pronalazi Zoe, ali u telu druge žene. Ono što je pokvareno odjednom izgleda da je popravljeno. Ali ovo je krhka, efemerna i podmukla radost i Pjero Mesina na tome i dalje razvija svoj film.