Lajenova je od „golubice” postala „jastreb”

Evropska „zelena golubica”, koja je doskora ambiciozno gurala klimatske zakone za zaštitu životne sredine, sve očiglednije se preobražava u „vojnog jastreba”. Ursula fon der Lajen najavila je da će se kandidovati za drugi mandat na čelu Evropske komisije s obećanjem da će centralizovati odbranu evrobloka.

Odluka predsednice „evropske vlade” da u prvi plan svog predizbornog programa stavi odbrambena pitanja dolazi usred rata u Ukrajini koji zalazi u treću godinu i straha da bi Donald Tramp, ako ponovo osvoji vlast, mogao da povuče američke bezbednosne garancije koje su Evropu štitile od kraja Drugog svetskog rata.

Predsednica Evropske komisije poručuje da će braniti demokratiju od onih koji pokušavaju da je unište, pre svega od Vladimira Putina i stranaka krajnje desnice. Najavljujući kandidaturu, Lajenova je ocenila da oni žele da unište Evropu i da je zbog toga važno da ljudi pomognu da se Evropa očuva.

Predsednica EK istakla je da će, ako bude dobila novi petogodišnji mandat, Evropska unija imati ne samo komesara za odbranu, već će sredstva koja se slivaju u briselsku kasu više koristiti za proizvodnju novih tenkova, aviona i bespilotnih letelica, kako bi evroblok postao bezbednosna sila bez oslanjanja na Vašington.

Ursula fon der Lajen (65) kandidaturu je najavila u ponedeljak, na sastanku svoje stranke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Berlinu. Da bi postala vodeći kandidat još treba da dobije odobrenje na kongresu Evropske narodne partije (EPP) u martu u Bukureštu. Ali to će biti formalnost jer su premijeri Grčke i Poljske Kirijakos Micotakis i Donald Tusk već poručili da su je predložili za „špicen-kandidata”, a podrška je stigla iz zemalja u kojima su na vlasti vlade desnog centra – Hrvatske, Litvanije, Letonije i Finske.

Ne baš uspešna ministarka odbrane u vladi Angele Merkel neočekivano, na predlog Emanuela Makrona, izabrana je kao kompromisno rešenje za vodeću briselsku funkciju na evropskom samitu 2. jula 2019. godine. Ali, Jelisejska palata još se nije oglasila da li će joj francuski predsednik ponovo dati podršku.  

Pod vođstvom gospođe Fon der Lajen EU je obezbedila skoro 100 milijardi evra vojne i finansijske podrške Kijevu. Ali budući da su se zbog toga evropske zalihe oružja ispraznile, a Ukrajini su i dalje očajnički potrebne granate, ona je ohrabrila proizvođače oružja iz EU da se „udruže” na zajedničkim projektima kako bi povećali proizvodnju.

„U vremenima previranja i neizvesne ravnoteže, Fon der Lajenova predstavlja stabilnost i nastavak”, kaže jedan izvor iz Evropske narodne partije za „Evroaktiv”.

Ali da bi Fon der Lajen ostala na kormilu EK, osim pobede stranaka iz saveza evropskih konzervativaca na izborima za Evropski parlament, biće joj potrebna i podrška ostalih političkih stranaka. Na putu do reizbora moraće da balansira na tankoj žici između onih koji se zalažu za „pragmatičnije ciljeve” Zelenog dogovora, poput CDU i predstavnika Zelenih, i socijaldemokrata koji još svim srcem žele da Evropa do 2050. postane klimatski neutralna.

Evroposlanik Radan Kanev iz stranke Demokratska Bugarska smatra da je Lajenova jedan najjačih predsednika Evropske komisije, ali da bi osvojila drugi petogodišnji mandat treba da se oslobodi „teškog političkog prtljaga” – Zelenog dogovora, koji je usvojen zalaganjem njenog potpredsednika socijaliste iz Holandije Fransa Timermansa.

Za Fridriha Merca, lidera CDU koji je podržao kandidaturu Fon der Lajenove, održavanje konkurentnosti nemačkih preduzeća je prioritet. Merc smatra da pojedini političari pridaju previše značaja klimatskim promenama, misleći na pre svega na Zelene kao na glavnog protivnika konzervativaca, iako je po anketama rejting krajnje desnice u porastu.

Odgovor Ursule fon der Lajen na ove izazove je dvojak. Dok na vojnom planu želi novog komesara za odbranu i veća izdvajanja za naoružanje, na „klimatskom frontu” nudi ustupke industriji i obećava da će pitati kompanije šta vam treba.