Kako do bržeg rasta penzija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je gostujući na RTS-u da nije zadovoljan brzinom rasta penzija i da će država morati više pažnje da posveti penzionerima u narednom periodu. „Zato smo imali 56 odsto povećanje penzije u prethodne dve godine. Nominalno, naravno nije 56 odsto. Ja ne bih u ovom trenutku rekao tačnu cifru, ali je svakako više od 15 odsto”, rekao je Vučić.

Predsednik je dodao da sistem može da izdrži taj rast, jer država sve vreme vodi računa i o deficitu i o stopi javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod, ali i o kreditnom rejtingu zemlje, odnosno o ukupnom stanju javnih finansija. Vučić je dodao da je prosečna penzija u Srbiji značajno viša od onog iznosa koji se prikazuje, jer prosek spuštaju poljoprivredne penzije. „Imamo problem, jer nama prosek penzija spuštaju poljoprivredni penzioneri koji i nisu penzioneri. To je socijalna kategorija. Oni nisu ništa uplaćivali u budžet tokom svog radnog veka”, ocenio je predsednik.

Predsednik je podsetio da penzije nisu dovoljno brzo pratile rast plata koje su u poslednjih deset godina drastično porasle. „Zato hoću da se prema penzionerima ophodimo po švajcarskoj formuli da bi brže pratili plate”, zaključio je Vučić.

Upitani imaju li već neki predlog kako da se ubrza rast penzija, a da se ne dovede u pitanju finansijska stabilnost, u Ministarstvu finansija za „Politiku” kažu da je prosečna penzija u januaru ove godine iznosila 45.742 dinara i da je za 21 odsto nominalno veća u odnosu na januar 2023. godine.

„Standard penzionera je značajno veći u realnom iznosu, s obzirom na to da je realni međugodišnji rast penzija u januaru 2024. godine 13,7 odsto. Penzija je u januaru ove godine iznosila 390,4 evra”, kažu u ovom ministarstvu.

Prof. dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da je dobro što se i pored povećanja penzija, koje su u poslednje dve godine svakako uticale na poboljšanje standarda penzionera, nastavlja sa brigom za ovu višemilionsku populaciju i što se traži način da se penzionerima pomogne.

„U ovom času je dobro što je inflacija u januaru pala na 6,4 odsto i što se računa s njenim daljim smanjenjem, budući da se penzije prema aktuelnoj švajcarskoj formuli usklađuju delom s rastom zarada, a delom s rastom cena na malo. Sada treba, dakle, ići na varijantu da penzije u većoj meri počnu da prate rast zarada, jer je fakat da su primanja najstarijih sporije rasla u proteklom periodu. Na taj način će se ostvariti i taj najavljeni iznos penzije od 640 evra do 2027”, kaže Savić.

On dodaje da predstavnici penzionerskih organizacija čekaju konstituisanje nove vlade i nastavak socijalnog dijaloga po uzoru na dosadašnji koji je pomogao i državi i penzionerima da se nađe način i spreči dalji pad penzija.

Važno je da koliko god se u narednom periodu bude žurilo za rastom plata da se sve kreće u okvirima koje je aminovao i Međunarodni monetarni fond – a to je da penzije ne prelaze 11 odsto učešća u BDP-u. One su u međuvremenu pale na oko devet odsto BDP-a, što je jako važno jer se time smanjuju izdvajanja za isplatu penzija. Tome je svakako doprinela bolja naplata doprinosa PIO fonda, ali i veća zaposlenost.

Ukoliko učešće penzija padne ispod 10 odsto BDP-a, penzije će se usklađivati samo sa prosečnim platama, ako su između 10 i 10,5 procenata penzije bi se usklađivale polovinom s potrošačkim cenama i polovinom s prosečnom zaradom bez poreza i doprinosa, odnosno implementiraće se „švajcarska formula”, a ako su između 10,5 i 11 odsto, biće indeksirane sa stopom inflacije.

Inače, prosečna zarada bez poreza i doprinosa tokom 2023. godine u prosečnoj zaradi je učestvovala za sve kategorije penzionera sa 44,3 odsto, za poljoprivrednike sa 19,1 procentom, samostalne delatnosti 41,6, za zaposlene 47 odsto. Cilj penzionera jeste da ovo učešće penzija u prosečnoj zaradi ne bude ispod 50 odsto.