Stara planina: lepota koja leči

Smešten u središtu Balkana, Pirot povezuje Zapadnu Srbiju i Srednju Evropu sa Bliskim istokom i Istočnim mediteranom. Sa severa i severoistoka okružen je Starom planinom sa najvišim vrhom Midžor (2.169 metara). Južni i jugozapadni rub Pirotske kotline čine granicu Vlaške planine (1.442 metara) i Suve planine (1.809 metara), a sa severozapada su Svrljiške planine (1.334 metra). Ovim područjem prolazio je stari antički put, kasnije nazvan „Carigradski drum”.

Kraj je poznat po narodnoj nošnji, pirotskom ćilimu, opanku, grnčarskim proizvodima, pirotskom kačkavalju. Piroćanci su poznati po štedljivosti, vrednoći, izuzetnoj duhovnoj kulturi, muzici, govoru i bogatom folkloru. Pirotska kotlina je poznata i po arhitektonskim objektima, slikama, freskama, ikonama, mozaicima, slikarskim i vajarskim delima i spomenicima kulture.

– Naš grad ima sve preduslove za razvoj turizma – kaže Dragan Jovanović, direktor turističke organizacije – a mi se trudimo da sve ono što imamo stavimo na adekvatan način u funkciju. Blizina Stare planine, koja je 1997. godine stavljena pod zaštitu države i proglašena parkom prirode prve kategorije, čini turističku ponudu veoma bogatom. Odlikuje se bogatstvom flore i faune, reka, potoka, vodopada, klisura i ima najveći muzej prirodnih skulptura u peščaru. Mnogobrojne planinarske i pešačke staze su staze „adrenalina”, ali i zdravlja koje su dostupne gostima uz pomoć članova planinarskog društva – kaže Dragan Jovanović.

Ovaj grad je bogat starim kućama i objektima kulture koji su i danas u funkciji, a turisti ih obilaze u okviru zanimljivih tura razgledanja koje svakodnevno organizuje Turistička organizacija Pirota, uz pomoć stručnih vodiča. Obavezno treba posetiti Muzej, Dom kulture, videti zgradu apoteke, zgradu Opštinskog suda, kuću Manojla Panajotovića – Bela mačka, kuću Stojana Božilovića-Belog, zgradu bivšeg Okružnog načelstva, Pedagošku akademiju, napiti se vode sa česme „Guševica”, posetiti istoimeni tržni centar, spomenik oslobodiocima Pirota od Turaka, ili otići na jedan od mnogobrojnih izleta u okolinu. U mnogobrojnim restoranima mogu se probati specijaliteti ovog kraja, a pre svega kačkavalj koji je poznat širom sveta. U gradu je takođe moguće kupiti pirotski ćilim, odevne predmete koloritne narodne nošnje ili savremene predmete koji za osnovu imaju nošnju ovog kraja, grnčarske predmete, predmete od kože ili ručni rad sa tradicionalnim vezom.

Zahvaljujući ovčarstvu i kvalitetu vune, u ovom kraju se proizvode nadaleko čuveni pirotski ćilimi odličnog kvaliteta. Mnogi ga, zbog kvaliteta, porede sa persijskim tepihom. Pirotski ćilim je gladak sa obe strane, šare su mu uvek geometrijske sa izraženim kontrastima boja, a preovlađuje crvena.

Grad posećuju i naučnici iz raznih oblasti, jer postoje uslovi za održavanje seminara, stručnih skupova, različitih škola i radionica.

Pirot je jedna od najvećih opština u zemlji. U sastavu su 24 sela od kojih se mnoga bave seoskim turizmom ili iznajmljivanjem soba.

Boravak u Pirotu može se iskoristiti za mnogobrojne izlete u okolinu. Na izletištu „Planinarski dom” nalazi se i istoimeni hotel u kome se može i zimi uživati zbog blizine ski-staza. „Vrelo” se nalazi na 33 kilometra od centra grada, i u ovom izletištu dominiraju Dojkinačka i Jelovička reka. Kanjon reke Visočice sa kompleksom vikendica i radničkim odmaralištem, dobio je ime po veoma specifičnom vrelu, koje presušuje jednom godišnje, u avgustu, u približno istom vremenskom intervalu, na nekoliko sati. Tu je i izletište „Temac” u blizini istoimene hidroelektrane, takozvani Mali Kolorado. U blizini je i manastir Svetog Đorđa iz 16. veka. Na udaljenosti od samo dva kilometra je selo Sopot u kome uz bogomolju Svetog Arhangela raste veoma retko drvo, hrast lužnjak, star nekoliko stotina godina oko koga se ispredaju mnogobrojne priče i legende. Stablo je pod zaštitom države.

Smeštaj se može pronaći u hotelima „Pirot” i „Stadion”, motelu „Lovac”i hotelu „Planinarski dom”, na obroncima Stare planine.

– Lepota planine se može upoznati u svako doba godine i prosto, ne zna se kad je lepša. Predviđeno je da se na Staroj planini izgradi zimski centar koji će, naravno, moći da se koristi u svako doba godine, pa će se stvoriti uslovi da ovu planinu posećuje mnogo više gostiju nego do sada. Mi smo u Turističkoj organizaciji osmislili različite programe, a tu su i tradicionalne manifestacije koje nam dovode goste, tako da smo ponekad u situaciji da za smeštaj angažujemo seoska domaćinstva, ali i susedne opštine – kaže Jovanović, koji je inače planinar, istraživač, fotoreporter i putopisac, lovac i ribolovac.

Na Staroj planini živi oko 200 vrsta ptica, od kojih su 92 prirodna retkost. Leptiri dolaze na planinu da se razmnožavaju, izuzetno su lepih boja, a ima ih toliko da se ponekad čini da je „procvetala planina”. Divlje životinje čine bogatu ponudu za lovce. Ovde raste i najmanji bor u Evropi, bor krivulj i neke endemske vrste flore i faune.

Bogadstvo voda čini planinu posebnom. Poznata je klisura Gradašničke reke i „Dag banjica”, vrelo iz koga izbija topla voda koja je lekovita kod lečenja bolesti organa za varenja i isceljivanja rana. Tu je i kanjon reke Visočice, Klisura Rosomačke reke koja je poznata po karakterističnim malim loncima – virovima. Temačku klisuru zovu „Mali Kolorado”, a litice su joj na pojedinim mestima visoke i do 200 metara.

Brojni vodopadi ukrašavaju planinu – vodopad Tupavica kod sela Dojkinca, visok 15 metara, Kurtulski skok, visok 27 metara, Cinguljski skok, visine 42 metra i čuvene kaskade, Piljski vodopad visok 64 metra.

Na najvišem vrhu Midžor je kamena piramida koja označava, ne samo najvišu tačku, već i državnu granicu. Sa Midžora je predivan pogled na izvorišni deo Topoldolske reke koja nastaje od bezbroj potočića koji podsećaju na lepezu. Sliv Topoldolske reke je najveći muzej prirodnih skulptura u peščarima. Reka je inače veoma pogodna za sportski ribolov zbog dubokih virova koji su idealno sklonište pastrmke potočare. Primerci pastrmke, ulovljeni na ovoj reci, dosežu i do 50 santimetara.