Стара планина: лепота која лечи

Смештен у средишту Балкана, Пирот повезује Западну Србију и Средњу Европу са Блиским истоком и Источним медитераном. Са севера и североистока окружен је Старом планином са највишим врхом Миџор (2.169 метара). Јужни и југозападни руб Пиротске котлине чине границу Влашке планине (1.442 метара) и Суве планине (1.809 метара), а са северозапада су Сврљишке планине (1.334 метра). Овим подручјем пролазио је стари антички пут, касније назван „Цариградски друм”.

Крај је познат по народној ношњи, пиротском ћилиму, опанку, грнчарским производима, пиротском качкаваљу. Пироћанци су познати по штедљивости, вредноћи, изузетној духовној култури, музици, говору и богатом фолклору. Пиротска котлина је позната и по архитектонским објектима, сликама, фрескама, иконама, мозаицима, сликарским и вајарским делима и споменицима културе.

– Наш град има све предуслове за развој туризма – каже Драган Јовановић, директор туристичке организације – а ми се трудимо да све оно што имамо ставимо на адекватан начин у функцију. Близина Старе планине, која је 1997. године стављена под заштиту државе и проглашена парком природе прве категорије, чини туристичку понуду веома богатом. Одликује се богатством флоре и фауне, река, потока, водопада, клисура и има највећи музеј природних скулптура у пешчару. Многобројне планинарске и пешачке стазе су стазе „адреналина”, али и здравља које су доступне гостима уз помоћ чланова планинарског друштва – каже Драган Јовановић.

Овај град је богат старим кућама и објектима културе који су и данас у функцији, а туристи их обилазе у оквиру занимљивих тура разгледања које свакодневно организује Туристичка организација Пирота, уз помоћ стручних водича. Обавезно треба посетити Музеј, Дом културе, видети зграду апотеке, зграду Општинског суда, кућу Манојла Панајотовића – Бела мачка, кућу Стојана Божиловића-Белог, зграду бившег Окружног начелства, Педагошку академију, напити се воде са чесме „Гушевица”, посетити истоимени тржни центар, споменик ослободиоцима Пирота од Турака, или отићи на један од многобројних излета у околину. У многобројним ресторанима могу се пробати специјалитети овог краја, а пре свега качкаваљ који је познат широм света. У граду је такође могуће купити пиротски ћилим, одевне предмете колоритне народне ношње или савремене предмете који за основу имају ношњу овог краја, грнчарске предмете, предмете од коже или ручни рад са традиционалним везом.

Захваљујући овчарству и квалитету вуне, у овом крају се производе надалеко чувени пиротски ћилими одличног квалитета. Многи га, због квалитета, пореде са персијским тепихом. Пиротски ћилим је гладак са обе стране, шаре су му увек геометријске са израженим контрастима боја, а преовлађује црвена.

Град посећују и научници из разних области, јер постоје услови за одржавање семинара, стручних скупова, различитих школа и радионица.

Пирот је једна од највећих општина у земљи. У саставу су 24 села од којих се многа баве сеоским туризмом или изнајмљивањем соба.

Боравак у Пироту може се искористити за многобројне излете у околину. На излетишту „Планинарски дом” налази се и истоимени хотел у коме се може и зими уживати због близине ски-стаза. „Врело” се налази на 33 километра од центра града, и у овом излетишту доминирају Дојкиначка и Јеловичка река. Кањон реке Височице са комплексом викендица и радничким одмаралиштем, добио је име по веома специфичном врелу, које пресушује једном годишње, у августу, у приближно истом временском интервалу, на неколико сати. Ту је и излетиште „Темац” у близини истоимене хидроелектране, такозвани Мали Колорадо. У близини је и манастир Светог Ђорђа из 16. века. На удаљености од само два километра је село Сопот у коме уз богомољу Светог Архангела расте веома ретко дрво, храст лужњак, стар неколико стотина година око кога се испредају многобројне приче и легенде. Стабло је под заштитом државе.

Смештај се може пронаћи у хотелима „Пирот” и „Стадион”, мотелу „Ловац”и хотелу „Планинарски дом”, на обронцима Старе планине.

– Лепота планине се може упознати у свако доба године и просто, не зна се кад је лепша. Предвиђено је да се на Старој планини изгради зимски центар који ће, наравно, моћи да се користи у свако доба године, па ће се створити услови да ову планину посећује много више гостију него до сада. Ми смо у Туристичкој организацији осмислили различите програме, а ту су и традиционалне манифестације које нам доводе госте, тако да смо понекад у ситуацији да за смештај ангажујемо сеоска домаћинства, али и суседне општине – каже Јовановић, који је иначе планинар, истраживач, фоторепортер и путописац, ловац и риболовац.

На Старој планини живи око 200 врста птица, од којих су 92 природна реткост. Лептири долазе на планину да се размножавају, изузетно су лепих боја, а има их толико да се понекад чини да је „процветала планина”. Дивље животиње чине богату понуду за ловце. Овде расте и најмањи бор у Европи, бор кривуљ и неке ендемске врсте флоре и фауне.

Богадство вода чини планину посебном. Позната је клисура Градашничке реке и „Даг бањица”, врело из кога избија топла вода која је лековита код лечења болести органа за варења и исцељивања рана. Ту је и кањон реке Височице, Клисура Росомачке реке која је позната по карактеристичним малим лонцима – вировима. Темачку клисуру зову „Мали Колорадо”, а литице су јој на појединим местима високе и до 200 метара.

Бројни водопади украшавају планину – водопад Тупавица код села Дојкинца, висок 15 метара, Куртулски скок, висок 27 метара, Цингуљски скок, висине 42 метра и чувене каскаде, Пиљски водопад висок 64 метра.

На највишем врху Миџор је камена пирамида која означава, не само највишу тачку, већ и државну границу. Са Миџора је предиван поглед на изворишни део Тополдолске реке која настаје од безброј поточића који подсећају на лепезу. Слив Тополдолске реке је највећи музеј природних скулптура у пешчарима. Река је иначе веома погодна за спортски риболов због дубоких вирова који су идеално склониште пастрмке поточаре. Примерци пастрмке, уловљени на овој реци, досежу и до 50 сантиметара.