Velika pomoć „Elektroprivredi Srbije”

Srbiju smo prošle godine uložili gotovo 850 miliona evra. To je za nas rekordni nivo ulaganja, koji je za 30 odsto veći nego u godini pre toga. Srbija je za Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) prioritetna zemlja i prošle godine se prvi put uvrstila među naših pet najvećih tržišta. Mi smo institucija koja se vodi tražnjom i koja ulaže tamo gde uoči prilike za realizaciju projekata od dalekosežnog uticaja. Zadovoljni smo našim sve većim prisustvom i poslovanjem u Srbiji. Naša nova strategija jasno mapira dalji put u cilju širenja i jačanja naših partnerstava u Srbiji, čime doprinosi ekonomskom uspehu zemlje i njenom približavanju Evropskoj uniji. Naši ključni prioriteti će biti ubrzanje prelaska na zelenu energiju, posebno kroz obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, jačanje konkurentnosti privatnog sektora, kao i finansiranje ekološke infrastrukture i projekata regionalnog povezivanja. Ovo u intervjuu za „Politiku” kaže Mateo Kolanđeli, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za zapadni Balkan. Trenutno su u toku pripreme za Investicioni samit zapadnog Balkana 2024, koji će se održati u sedištu EBRD-a u Londonu 26. februara.

Predsednica vlade Ana Brnabić, zajedno s drugim šefovima vlada iz regiona, trebalo bi da učestvuje na samitu. Cilj skupa je da istakne potencijalne prilike za investicije i poslovanje u regionu zapadnog Balkana, ali i promocija regionalnih i međunarodnih projekata.

Vidim da je i u prethodnoj strategiji, kao i u ovoj sada, fokus na energetskom sektoru. Da li možete da nam sumirate ono što je do sada učinjeno uz pomoć finansiranja EBRD-a o ovoj oblasti?

Energetski sektor nam je prošle godine bio u središtu pažnje, prvenstveno kroz zajam za likvidnost od 300 miliona evra za pomoć EPS-u tokom energetske krize izazvane prošle zime ratom u Ukrajini. Uporedo s tim zajmom, zajedno s vlastima u Srbiji partnerski smo učestvovali u važnim reformama u ovom sektoru, uključujući postavljanje realističnih ciljeva u pogledu dekarbonizacije i pokretanje podsticajnog trogodišnjeg plana za aukciju vetroelektrana i solarnih kapaciteta od 1.300 megavata. Bili smo vrlo zadovoljni budući da je naša tehnička podrška omogućila uspešan završetak prve aukcije u Srbiji prošle godine, a sada, u tom okviru, radimo na finansiranju nove vetroelektrane, snage od 94 megavata. Kada je reč o EPS-u, stavili smo na raspolaganje značajan paket tehničke pomoći za podršku standardima upravljanja. Takođe, finansiraćemo nadogradnju hidroelektrana i nadamo se da ćemo uskoro potpisati novi zajam od 67 miliona evra za Vlasinske hidroelektrane.

EBRD je već rekao da je prelaz s uglja neizbežan. Dokle smo stigli s tim?

Drago nam je da vidimo posvećenost Srbije postepenom ukidanju uglja do 2050. godine u konačnom nacrtu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana, ključnog strateškog dokumenta koji definiše proces energetske tranzicije. To će svakako morati da bude postepen put, koji će zahtevati komplementarne mere, uključujući značajna ulaganja u obnovljivu energiju. Prema istom nacrtu ovog strateškog dokumenta, obnovljivi izvori bi trebalo da dosegnu nivo od 45 odsto ukupnih izvora energije do 2030. godine. Takođe, biće potrebno pažljivo upravljanje društveno-ekonomskim implikacijama, kao i njihovo dugoročno planiranje, kako bi se osigurala socijalno pravedna tranzicija. U EBRD-u smo spremni da podržimo Srbiju na tom putu, i to ulaganjima u obnovljive izvore energije, ali i putem podsticaja lokalnog ekonomskog razvoja u područjima koja su najviše pogođena tom tranzicijom.

Mnogo se govori o zelenoj tranziciji. Koji su konkretni projekti planirani s tim u vezi?

Sve veći udeo onoga što radimo odnosi se na zelenu tranziciju u svim sektorima. Ovde ću navesti nekoliko primera. U oblasti energetike, pored finansiranja obnovljivih izvora energije, u velikoj meri smo uključeni u energetsku efikasnost zgrada preko opsežnih programa koji su u pripremi za javne zgrade i stambene blokove. Takođe, uskoro ćemo potpisati finansiranje u iznosu od 30 miliona evra za uvođenje obnovljivih izvora energije u sisteme daljinskog grejanja u deset opština. U oblasti infrastrukture finansiramo veliki nacionalni program izgradnje modernog sistema upravljanja čvrstim otpadom. Kada je reč o domenu transporta, brojnim investicijama podržavamo ubrzanje prelaska s drumskog saobraćaja na železnički, uključujući 550 miliona evra za brzu prugu Beograd–Niš. U privatnom sektoru, malim i srednjim preduzećima stavljamo na raspolaganje sredstva i usluge savetovanja kako bismo im pomogli u postizanju ekoloških standarda neophodnih za integraciju u evropske lance vrednosti.

Puno radite sa ovdašnjim privatnim sektorom i plasirate sredstva kroz mnoge banke i lizing kuće. Kakav je plan EBRD-a za ulaganja u taj sektor u narednom periodu i koliko ste zadovoljni načinom na koji privatni sektor uzima i koristi dodeljena sredstva?

Tokom poslednjih pet godina naše finansiranje malih i srednjih preduzeća putem partnerskih banaka i lizing društava doseglo je iznos od 1,5 milijardi evra. Trenutno sarađujemo s devet banaka i četiri lizing kuće. Sredstva su prvenstveno korišćena za ulaganje u konkurentnost, zelenu tranziciju i podizanje standarda u skladu s najboljom evropskom praksom. Vrlo smo zadovoljni ovom saradnjom s lokalnim bankama i lizing kućama, koja obično uključuje spajanje zajmova s bespovratnim sredstvima iz EU i sredstva od drugih donatora. Gledajući unapred, radimo na pokretanju nove kreditne linije za pomoć malim i srednjim preduzećima u finansiranju ulaganja u digitalizaciju. I dalje ćemo biti posebno usmereni na manje razvijene regione u zemlji, kao i na preduzeća koja vode žene i mladi preduzetnici.

Nedavno sam na sastanku EBRD-a od vaših predstavnika čula da u Srbiji radite najviše, više nego bilo gde drugo. Zašto je to tako? Da li je nama tranzicija potrebna više nego drugima ili imamo više spremnih projekata, kapaciteta i administracije?

Kao što sam već naveo, Srbija je prošle godine bila među pet najvećih tržišta EBRD-a, uz zemlje poput Turske, Ukrajine, Poljske i Egipta. To znači da smo prema bilo kojoj uporednoj metrici, na primer po glavi stanovnika ili po jedinici BDP-a, više uložili u Srbiju nego u bilo koju od tih većih ekonomija. Jedan od razloga za to je interni – zapadni Balkan je za EBRD prioritetni region i mi ovde izdvajamo značajna sredstva za naše poslovanje. Međutim, glavno objašnjenje leži u potražnji za našom podrškom, kao i u prilikama koje smo pronašli na ovom tržištu. Posebno bih spomenuo tri: u energetskom sektoru, ubrzani rad na obnovljivim izvorima energije i energetska efikasnost, koje su podstaknute energetskom krizom prošle zime, u oblasti infrastrukture, snažan fokus vlasti na ulaganje u transportne i ekološke projekte, uključujući javno-privatna partnerstva, a u segmentu malog i srednjeg preduzetništva, ogromna mreža partnerskih banaka i lizing društava koja nam omogućava usmeravanje značajnih finansijskih sredstava u realnu ekonomiju.

EBRD je najavio da će, najverovatnije, finansirati izgradnju auto-puta Niš–Priština–Tirana. Dokle se stiglo s time?

Ovo je jedan od vodećih projekata regionalnog povezivanja i deo centralne mreže saobraćajne infrastrukture na zapadnom Balkanu koju podržava EU. Od sada, zajedno sa EU i Evropskom investicionom bankom, ulažemo u izgradnju prve deonice Niš–Pločnik. Početna deonica od 5,5 kilometara već je završena i sada je otvorena za saobraćaj. Tendere za ostale deonice ovog puta očekujemo tokom 2024. i 2025. godine.

Srbija je postala članica EBRD-a 2001. godine. Kako ocenjujete uspešnost ove saradnje, koliko ste sredstava uložili i u koliko projekata tokom više od dve decenije?

Mi smo vodeći investitor u Srbiji s gotovo devet milijardi evra koje smo uložili u zemlju kroz 348 projekata od kada smo započeli naše poslovne aktivnosti. Gotovo 70 odsto tih sredstava otišlo je u privatni sektor, kroz mešavinu korporativnih zajmova, vlasničkih ulaganja, projektnog finansiranja i kreditnih olakšica malim i srednjim preduzećima. Gotovo polovinu našeg trenutnog portfolija čine ulaganja u oblasti energetike i infrastrukture, često u partnerstvu s javnim sektorom, ali gde god je to moguće maksimizovanje prilika za mobilizaciju privatnog kapitala – od projekata obnovljive energije do velikih javno-privatnih partnerstava, poput „Aerodroma Beograd” i postrojenja u Vinči za upravljanje otpadom. Vrlo smo zadovoljni našim poslovanjem u Srbiji i mi smo u skladu s time proširili svoje prisustvo u zemlji s gotovo 70 stručnjaka koji su sada u našem regionalnom središtu u Beogradu.

Koja je vaša najnovija ekonomska procena za Srbiju i kakav ekonomski rast predviđate?

U skladu sa očekivanim globalnim oporavkom, očekujemo da će ekonomski rast u Srbiji dostići 3,5 odsto u 2024. godini. Kratkoročno gledano, negativni rizici bi mogli da proizađu iz usporavanja ekonomskih aktivnosti na izvoznim tržištima evrozone, stalne inflacije koja nastavlja da nagriza raspoloživi dohodak, kao i manja dostupnost kredita. Po našem mišljenju, srednjoročni izgledi ostaju čvrsti, budući podržani makroekonomskom stabilnošću, kao i snažnim uplivom javnih i stranih ulaganja.