Dragoljub Janošević nije zaboravljen

Jedan apel izvršnog direktora FIDE Emila Sutovskog krajem 2022. upozorio je svetsku šahovsku javnost, a još više našu, na nepravedno zaboravljenu veličinu velemajstora Dragoljuba Janoševića (8. jul 1923 – 20. maj 1993). Iako je stogodišnjica Janoševićevog rođenja kod nas obeležena samo serijalom njegovih izabranih partija u „Politici”, ipak nije zaboravljen. Protekle subote je omaž našem velikanu šaha i novinarstva dosegao nivo ponosa zbog ispravljanja nepravde.

Dugo je pripremano novo tematsko veče u OŠK Beograd, u režiji predsednika kluba Ace Milićevića, a realizaciji potpredsednika Duška Kojića i novinara Miroslava Nešića. I opet smo dobili nešto posebno, najpre u gostovanju velemajstora Dušana Rajkovića, koga ćemo ubuduće želeti češće da viđamo u ulozi komentatora. Poslednji bard iz vremena druženja i ratovanja sa Janoševićem podsetio nas je na sve to i na drugačiji odnos prema šahovskoj teoriji pre šest decenija, u vreme kada je Janošević crnim figurama u Sarajevu 1966. pobedio Mihaila Talja. Zatim je džentlmenski pokazao kako je sam stradao pod oštricom Ganetovog napada, takođe u Sicilijanskoj odbrani.

Rajkovićev mlađi kolega, velemajstor Bojan Vučković, analizirao je ogorčenu borbu u pobedi junaka večeri nad Robertom Fišerom (Skoplje, 1967), a internacionalni majstor Jovan Todorović – put do „skalpa” još jednog budućeg svetskog prvaka, Tigrana Petrosjana (Beograd, 1954). Prelazeći sa Sicilijanke na Karo-Kan, istakao je sabranost i istrajnost protiv te dvojice „div-junaka” koji se ne predaju do poslednjih poteza.

Iznenađenje večeri bila je analiza internacionalnog majstora Ivana Markovića. Posle dužeg odsustva iz šahovskih krugova, Ivan je uneo živost u salu „morfijevskim” napadom Janoševića protiv Aleksandra Matanovića (Zagreb, 1953), u samo 16 poteza Španskog gambita.

Na ekranu su se smenjivale fotografije i prilozi Miroslava Nešića. Tako je započet i omaž Janoševićem novinarstvu, od oproštajnog teksta Vladice Nedeljkovića 1993, do živih sećanja, anegdota i zahvalnosti mlađih kolega Vladana Dinića i Slobodana Simića.

Jer, ne sme da se zaboravi da je Gane Janošević pobeđivao svetske prvake i njihove izazivače kao šahovski amater, obavezan značajnim radom u redakciji „Sporta”. Izgarao je i izgoreo, dajući sve od sebe na oba fronta.