Драгољуб Јаношевић није заборављен

Један апел извршног директора ФИДЕ Емила Сутовског крајем 2022. упозорио је светску шаховску јавност, а још више нашу, на неправедно заборављену величину велемајстора Драгољуба Јаношевића (8. јул 1923 – 20. мај 1993). Иако је стогодишњица Јаношевићевог рођења код нас обележена само серијалом његових изабраних партија у „Политици”, ипак није заборављен. Протекле суботе је омаж нашем великану шаха и новинарства досегао ниво поноса због исправљања неправде.

Дуго је припремано ново тематско вече у ОШК Београд, у режији председника клуба Аце Милићевића, а реализацији потпредседника Душка Којића и новинара Мирослава Нешића. И опет смо добили нешто посебно, најпре у гостовању велемајстора Душана Рајковића, кога ћемо убудуће желети чешће да виђамо у улози коментатора. Последњи бард из времена дружења и ратовања са Јаношевићем подсетио нас је на све то и на другачији однос према шаховској теорији пре шест деценија, у време када је Јаношевић црним фигурама у Сарајеву 1966. победио Михаила Таља. Затим је џентлменски показао како је сам страдао под оштрицом Ганетовог напада, такође у Сицилијанској одбрани.

Рајковићев млађи колега, велемајстор Бојан Вучковић, анализирао је огорчену борбу у победи јунака вечери над Робертом Фишером (Скопље, 1967), а интернационални мајстор Јован Тодоровић – пут до „скалпа” још једног будућег светског првака, Тиграна Петросјана (Београд, 1954). Прелазећи са Сицилијанке на Каро-Кан, истакао је сабраност и истрајност против те двојице „див-јунака” који се не предају до последњих потеза.

Изненађење вечери била је анализа интернационалног мајстора Ивана Марковића. После дужег одсуства из шаховских кругова, Иван је унео живост у салу „морфијевским” нападом Јаношевића против Александра Матановића (Загреб, 1953), у само 16 потеза Шпанског гамбита.

На екрану су се смењивале фотографије и прилози Мирослава Нешића. Тако је започет и омаж Јаношевићем новинарству, од опроштајног текста Владице Недељковића 1993, до живих сећања, анегдота и захвалности млађих колега Владана Динића и Слободана Симића.

Јер, не сме да се заборави да је Гане Јаношевић побеђивао светске прваке и њихове изазиваче као шаховски аматер, обавезан значајним радом у редакцији „Спорта”. Изгарао је и изгорео, дајући све од себе на оба фронта.