Oznaka „Kosovski božuri” šansa za proizvode s Kosmeta

Projekat „Kosovski božuri” ideja je u nastajanju i pokušaj da se obezbedi kolektivni žig za sve poljoprivredno-prehrambene proizvode koje proizvode Srbi s Kosova i Metohije. Ova oznaka garantovala bi poreklo, tradicionalni način proizvodnje i zadovoljavala bi zakonom propisane standarde. Pre svega bi bila dobra prilika i motiv za opstanak domaćinstava na Kosmetu, kaže za „Politiku” prof. dr Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije, koje je pokrenulo ovaj projekat i ideju predložilo Kancelariji za Kosovo i Metohiju. U ovom delu Srbije registrovano je 6.800 poljoprivrednih gazdinstava koja proizvode vrhunske proizvode, poput meda, ceđenih sokova, šarskog sira, ajvara, vina, ali su poznati i po zasadima godži bobica i lekovitom bilju. Većinu ovih proizvoda izvoze u čak 12 evropskih zemalja. Ipak, 60 odsto stanovništva živi u ruralnim područjima i poljoprivrednom se bavi na ekstenzivan način, zbog čega bi udruživanje i bolje organizovanje za zajednički nastup na tržištu bilo od ključne važnosti.

– Za sada je ovo ideja i u toku su analize, pokušavamo da sagledamo celokupnu situaciju. Činjenica je da se ovde proizvode visokokvalitetni proizvodi i da bismo ulaganjem i organizovanjem proizvođača u Kosovskom Pomoravlju i u Srbiji mogli da im pomognemo da povećaju obim proizvodnje i znatno bismo smanjili uvoz iz Severne Makedonije i Albanije. Naši građani bi imali priliku da konzumiraju ove proizvode vrhunskog kvaliteta – kaže Tatjana Brankov.

Ona smatra da je poljoprivrednicima s Kosova i Metohije potrebno da sačuvaju samoodrživost. Takođe kaže da bi u tom smislu bilo važno da se otvori mlekara u kojoj bi se obavljao centralizovan otkup mleka sa cele teritorije KiM. Ideja je da to bude u Poljoprivrednoj školi Priština – Lešak, u opštini Leposavić, koja raspolaže infrastrukturnim kapacitetima i koja bi uz mala ulaganja mogla da posluži otvaranje mlekare.

– Opština Leposavić je interesantna i zbog uzgoja autohtone rase – buše, malog kratkonog planinskog govečeta, koje je u ranom srednjem veku bilo dominantna rasa goveda u brdsko-planinskim područjima Balkana, a koja je sada dovedena na ivicu opstanka. Ovim domaćinstvima trebalo bi pomoći i u nabavci dodatne stoke. Kada je reč o stočarstvu, nedostaju i koke nosilje iz slobodnog uzgoja, kao i povećanje broja košnica, s obzirom na to da se ovde proizvodi vrlo kvalitetan med – kaže naša sagovornica. Kada je reč o biljnoj proizvodnji, Kosovsko Pomoravlje ima uslove za uzgoj različitih kultura, poput belog luka, krompira i paprike.

Tatjana Brankov kaže da bi se ovaj projekat razvijao kroz različite etape. Jedna od njih je i namera da se sačuvaju stare autohtone sorte voća, šljiva, jabuka i krušaka, na Kosmetu. Reč je o sortama starijim od 100 godina koje bi, kako je planirano, trebalo da se zasade na zemljištu manastira. Status ovih sorti je, dodaje ona, inače ugrožen.

– Ideja je da se deluje na više frontova, posle zaštite starih sorti trebalo bi započeti zadružno udruživanje kako bi i država mogla da pomogne ovim proizvođačima. Ima mnogo mladih voćara i poljoprivrednika koji žive na Kosmetu, imaju velike porodice i trebalo bi im pomoći da tamo i ostanu. To je poziv i za uspešna poljoprivredna preduzeća i proizvođače koji mogu da se uključe i doprinesu da ova gazdinstva opstanu i da se razvijaju – kaže naša sagovornica iz Društva agrarnih ekonomista Srbije.

Jovan Jovanović, voćar iz Gračanice, kaže da je ova ideja odlična i da je vrlo važno da se obezbedi tržište za proizvode s Kosmeta.

– Imamo oko 1.000 stabala šljiva i radimo godinama. Problem je što nemamo gde da plasiramo ove proizvode. Šljiva je kvarljiva, a nedostaje hladnjača da bismo mogli da sačuvamo rod. Obično prodamo sveže voće, a ostalo dajemo kao sirovine po nižoj ceni. Ako uvozimo iz Severne Makedonije, zašto je problem da se prodaje voće koje mi proizvodimo. Možemo i da ispoštujemo sve uslove takozvanih vlasti s Kosova, ali da dobijemo tržište na kome možemo da prodamo voće – kaže naš sagovornik iz Gračanice.

Kako kažu u Društvu agrarnih ekonomista Srbije, prilikom nedavne posete Kosovu i Metohiji već je utvrđeno u kojim krajevima može da se razvija ovaj projekat. Tako u opštini Leposavić postoji potencijal za preradu brašna od heljde, a proizvodi se i kukuruz žuti zuban, koji je autohtona sorta. U navedenoj opštini posluje kompanija „Pepermint internešenel” u selu Vuča, koja otkupljuje samonikle biljke i divlje plodove. Firma trenutno ima 20 kooperanata i preko 100 sakupljača, sertifikovana je i ima dva sertifikata „Organik EU” i „Bio Svis organik”. Oni podsećaju da u opštini Zubin Potok posluje istoimena zadruga – najuspešnija zadruga na teritoriji KiM.