NATO poker na ukrajinskom stolu

Zapadnjaci su već raspoređeni u Ukrajini u malom broju i to su dobrovoljci ili specijalne snage, tvrdi ono što svi znaju, Aleksandar Gabujev, direktor Evroazijskog centra Karnegi za odsek o Rusiji. On je obrazložio da je njihovo prisustvo ograničeno i nezvanično.

Rusija odavno tvrdi da NATO uveliko „radi” u Ukrajini. Pod plaštom humanitaraca, volontera, istraživača, novinara, Alijansa krstari Ukrajinom. Plaćenici koji su evidentni, bivši su vojnici, sada bez oznaka odakle su i koja su formacija. Tu su specijalisti, instruktori, savetnici, obaveštajci bez oznaka ali s „barutom na rukama”. Pod plađtom i kao javna tajna do sada.

A sada se već otvoreno i javno govori o NATO trupama i njihovom učešću u Ukrajini.

Nije Makron prvi načeo tabu temu – on je samo na novinarsko pitanje bio zatečen – izvukao se odgovorom da ne isključuje mogućnost slanja evropskih vojnika u Ukrajinu.

„Za sada nema konsenzusa da se kopnene trupe pošalju na zvaničan i odobren način. Ali se ništa ne sme isključiti. Učinićemo sve što je neophodno da obezbedimo da Rusija ne može da pobedi u ovom ratu", rekao je Makron u ponedeljak uveče posle sastanak o Ukrajini.

Kutija rata

Zapravo, pre Makrona „crnu kutiju rata” je otvorio slovački premijer Robert Fico. On je pre Makrona potvrdio postojanje debate među Evropljanima o toj mogućnosti. Šuškanje je samo “ozvučio”.

"Bojim se da se Zapad kreće ka donošenju najgore moguće odluke u vezi sa situacijom u Ukrajini", izjavio je on uoči sastanka evropskih lidera u Parizu.

Novinari insistirali a on se ogradio:

"Postoje zemlje koje su spremne da pošalju svoje vojnike u Ukrajinu, druge kažu 'nikada' - Slovačka je jedna od njih - a treće smatraju da taj predlog treba proučiti", rekao je Fico u ponedeljak uveče.

Trik ili poruka – želeli su da pošalju strateški signal Vladimiru Putinu, u trenutku kada je Kijev u velikim ratnim poteškoćama, ocenila je danas agencija Frans pres.

Ali prve reakcije nimalo nisu podrška i odobravanje.

Oglasili su se i analitičari.

Dvosmisleni signali

"U pitanju je strateška dvosmislenost i slanje jasnog signala Rusiji. Ako dođe do intenziviranja sukoba i Ukrajina rizikuje da bude uništena, ništa nije isključeno, čak i ako za sada nema slanja kopnenih snaga", rekao je stručnjak za zemlje centralne i istočne Evrope Rome Le Kiniju.

Francuski vojni istoričar Mišel Goja rekao je da to nesumnjivo predstavlja "verbalno zaoštravanje" i dodao da se ne sme sa Rusijom uzdržavati ni od čega, jer je to kao u igri pokera. Važno je ko i kako blefira i koliko može da podiže ulog.

Litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas izjavio je danas da bi NATO ipak mogao da pošalje misije za obuku u Ukrajinu, a ne trupe.

„Razgovaramo o slanju misija za obuku, instruktora. Odluka bi bila doneta na multilateralnoj osnovi”, rekao je Anušauskas novinarima.

Dodao je da „stav može da se promeni” jer je u toku potraga za „načinima pružanja pomoći Ukrajini”.„Različite zemlje imaju različite stavove”, zagonetno je rekao šef diplomatije Litvanije.

To hipotetičko slanje trupa u Ukrajinu, na bilateralnoj osnovi, bilo bi povezano sa "pet kategorija akcija" koje su identifikovane kao prioriteti za Evropljane.

To su - sajber odbrana, ko-proizvodnja oružja i municije u Ukrajini, podrška Ukrajini na njenoj granici sa Belorusijom slanjem snaga koje nisu vojne, operacije čišćenja mina i odbrana zemalja ugroženih ruskom ofanzivom u Ukrajini, kao što je Moldavija.

To ne bi bile snage namenjene direktnoj borbi protiv Rusa, pojasnio je danas izvor blizak francuskim vlastima.

Slanje zapadnih trupa na teren do sada je bio apsolutni tabu, a zemlje članice NATO žele da izbegnu zaoštravanje sa Rusijom.

Međutim, došlo je određenog preokreta, sa postepenim povećanjem količine oružja isporučenog Ukrajini. Posebno je reč o slanju francuskih i britanskih krstarećih raketa dugog dometa, sposobnih da pogode ciljeve u Rusiji, što se pre dve godine smatralo nezamislivim.

Isprobavanje nerava

Predlog Makrona dolazi pošto se Ukrajina nalazi u "izuzetno teškoj situaciji", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, zahvaljujući unapred na ideji koja može da ostane samo to.

U tom zabrinjavajućem kontekstu, izjava Makrona predstavlja "važan politički signal".

"Poruka je trostruka - Ukrajincima poručujemo da smo spremni da rizikujemo zajedno sa njima, a Rusiji da je rat veoma važno pitanje za Evropu. Javnom mnjenju govorimo da su izazovi takvi da se ne može isključiti ni ta mogućnost". rekao je bivši zamenik generalnog sekretara NATO, Francuz Kamij Gran.

Iz evropskih vojnih izvora saznaje se da su SAD bile prilično naklonjene tom predlogu, koji su evropski saveznici proučavali nekoliko nedelja. Ali Bela kuća se sada oglasila i objavila da “nema nameru da šalje svoje trupe u tu zemlju”. Vatrikan je rekao da “to ne bi bilo dobro i da bi direktno raširio postojeći sukob”.

U stvarnosti, većina glavnih zainteresovanih strana danas se brzo distancirala od tog scenarija.

Šolc je rekao da neće biti trupa na terenu, niti vojnika iz evropskih i država članica NATO na tlu Ukrajine.

Madrid, Prag i Varšava su takođe odbacili tu perspektivu.

NATO "ne planira" da pošalje borbene trupe u Ukrajinu, rekao je danas zvaničnik Alijanse.

Stetoskop i top

Slanje trupa u Ukrajinu trenutno "nije na stolu", izjavio je danas švedski premijer Ulf Kristerson čija će zemlja uskoro postati 32. članica NATO.

Velika Britanija je potvrdila da ne planira "veliko raspoređivanje" trupa u Ukrajini pored "malog broja" ljudi koji su već tamo "kako bi podržali ukrajinske oružane snage, posebno u smislu medicinske obuke".

Upitan o riziku od direktnog sukoba između NATO i Rusije u slučaju vojnog prisustva u Ukrajini, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odgovorio da "u tom slučaju ne treba govoriti o verovatnoći, već o neizbežnosti".

Sto je postavljen, karte su na stolu, samo još da igrači zasednu i stave uloge, tragični poker bi mogao da počne. Mnogi se nadaju da je ova namera samo retoričke prirode i da će ostati na verbalnom nivou. Kao pretnja, trik ili…