Radikalno sužen prostor za dijalog o Kosovu

Mir i dijalog su najaktuelnije teme ovih dana, nedelja, meseci, na globalnoj i regionalnoj sceni. Nema skupa gde one ne dominiraju uključujući i poslednji namenski u Minhenu. Tekući sukobi (Ukrajina, Bliski istok, krize i žarišta širom sveta) u podeljenom svetu i dominaciji interesa velikih da se dosadašnja globalna suprematija osnaži sa jedne (kolektivni Zapad) ili ospori (kolektivni Jug) sa druge strane, dominiraju svetskom geopolitičkom scenom na kojoj vlada produženo stanje neizvesnosti i projekcija sile kao glavnog instrumenta rešavanja sporova i ostvarivanja političkih ciljeva.

Ni Srbija sa svojim najvažnijim problemom KiM, makar je u odnosu na glavne teme (Ukrajina, Bliski istok) na mikroplanu, ipak iz ovakvog stanja nije po aktuelnosti izuzeta. Generalno zaslugu ima vladajuća garnitura u Prištini i posebno sada ukidanjem dinara na KiM, čime je ovoga puta najozbiljnije suspendovala dijalog o normalizaciji i otvorila pitanje mira u pokrajini, ali i šire u regionu. Prvi put zbog ugrožavanja i sopstvenih interesa sa regionom, sponzori u Vašingtonu i Briselu burno reaguju i traže suspenziju odluke o ukidanju, čak i prete („Nisam neko ko javno iznosi nejasne pretnje. Ukoliko nas ne bude tretirala kao partnera, nećemo se odnositi prema vladi Kosova kao prema partneru”, pomoćnik državnog sekretara O’Brajen za Glas Amerike).

Međutim, vođa vladajućih u Prištini Kurti na te pretnje odgovara da se u ovom pitanju ne slažu sa glavnim partnerom, a njegov zamenik Bisljimi odbija razgovor u Briselu o dinaru („Dinar nije tema dijaloga”), što jasno govori da je ta garnitura odlučna da istraje na svojoj političkoj strategiji isključivo priznanja uz proterivanje Srbije i srpskog naroda sa KiM. Dakle nema nastavka dijaloga niti ga pri takvom stavu druge strane može i biti. Nedvosmislen je stav Srbije da od priznanja (de fakto ili de jure svejedno) nema ništa. U pitanju je nacionalni interes i ustavno ustrojstvo zemlje, a važan argument je i nedavna hitna sednica SB UN na zahtev Srbije na osnovu važeće Rezolucije 1244 i međunarodnog prava sa garancijama statusa Srbije sa KiM u njenom sastavu.

Kako onda dalje? Stav Srbije je jasan i nema uslova za bilo kakve dalje ustupke. Ona sve čini da očuva mir i spremna je za nastavak dijaloga o normalizaciji. U zapadnom delu koji generalno ima primat u kontroli stanja i procesa dijaloga, situacija je složenija zbog aktuelnog globalnog konteksta, predizborne kampanje u Briselu i Vašingtonu, odsustva konkretne političke volje i otuda kvaliteta političkog uticaja. Zapadu otvaranje novog žarišta i upotreba sopstvene sile u Evropi ne odgovaraju, ali ni antagoniziranje Srbije bez koje strateški ciljevi sa regionom nisu ostvarivi.

Pojedinačno kada je reč o EU tu su šanse veoma male za nastavak suštinskog dijaloga. Već dokazano u zadnja dva mandata EU nema odgovarajući uticaj na Prištinu niti uverljiv kapacitet da dijalog usmeri prema jedino realno mogućem političkom rešenju na bazi kompromisa. EU najpre nije jedinstvena oko KiM niti statusno neutralna, potom nema odgovarajuću političku volju i politički uticaj prema Prištini, zatim nije suverena i na kraju ne ispunjava ni sopstvenu obavezu kao potpisnik i garant Briselskog sporazuma koji je kroz ispunjenje (ZSO) jedina platforma za pravi nastavak dijaloga.

Što se tiče SAD njihova pozicija je odlučujuća za rasplet dileme ima li ili nema dijaloga, a time i mira u regionu. Budući da su preko pomoćnika državnog sekretara O’Brajena do sada najoštrije reagovale prema prištinskoj strani, to je sada na probi njihov kredibilitet, jer gospodin Kurti otvoreno pruža otpor i demonstrira odlučnost uz utisak da za to ima ozbiljnu podršku. Dakle izbor je radikalno sužen jer ponašanje Prištine dovodi u pitanje, bar prema njihovim reakcijama, strateške zapadne ciljeve: strateško zaokruženje transatlantske zajednicu sa regionom i Srbijom uz proširenje NATO-a; odlučujuće suzbijanje uticaja Rusije, Kine i drugih van alijanse. Otuda dijalog i dalje ostaje strateška opcija, ali ostanak u njemu podrazumeva sada ubedljivu i efikasnu akciju SAD prema Prištini koja bi moguće dovela u pitanje i političku stabilnost vladajućih s obzirom na tvrde stavove koje zauzima. Dilema postaje ozbiljna jer je u pitanju suverenitet Kosova kao cilj u procesu formalno-pravne legalizacije. O’Brajen je u tom smislu potvrdio da administracija upravo zato podržava dijalog na osnovama Ohridskog sporazuma koji primenom obezbeđuje de fakto priznanje Kosova uz ocenu da su prvi koraci na tom putu već učinjeni („Srbija je preduzela dva važna koraka ka faktičkom priznanju Kosova, kao što su izdavanje registarskih tablica i carinskih dokumenata, Glas Amerike), te da u tom pravcu kroz proces treba i nastaviti.

Da li će i kako SAD i EU reagovati ostaje da se vidi, ali su ovoga puta njihovi interesi značajnije načeti i to u osetljivom vremenskom kontekstu vezano za razvoj u Ukrajini, predstojeće izbore u EU i SAD, stabilnost regiona, Bliski istok... Kako god, reakcijom oko dinara Zapad je otvorio pitanje sopstvenog političkog kredibiliteta.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista