Tradicija, običaji i kultura Indonezije

Tradicija, običaji i kultura Indonezije dočarani su bogatim programom u sali Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”  (Muzej knjige i putovanja, Muzej srpske književnosti). Grupa „Dvipantara” ovde je priredila koncert indonežanske tradicionalne muzike. Umetnici Rio Rinaldo Putra, Kamila Daren i Surja Dandes doneli su iz Indonezije tradicionalne instrumente i dočarali atmosferu dalekog arhipelaga. Podršku im je dala pesmom koju je specijalno za ovu priliku pripremila na idonežanskom jeziku, uz gitaru, Milica Milović iz Crne Gore.

Prvi put prikazani su dragoceni predmeti pristigli iz Indonezije – zbirka četrdeset maski, dva umetnički rađena kovčega, dva zmaja, skulptura mitološke ptice garuda i više stotina knjiga, između ostalog i deo biblioteke indonežanskog pisca Gunavana Muhameda.

Tokom indonežanske večeri služeni su i kulinarski specijaliteti iz ove daleke zemlje, a goste su pozdravili  Mohamed Čandra Vidja Juda, ambasador Indonezije u Srbiji, Slobodan Marinković, doskorašnji ambasador Srbije u Indoneziji i Vuk Mirčetić, član „Adligata”. Njima je poštansku marku koja je izdata povodom dvadeset godina od osnivanja Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva „Nusantara” uručio Marko Jelić, sekretar tog Društva. On je podsetio da je dar namenjen ličnostima koje su u prteklom periodu značajno doprinele unapređenju bilateralnih i kulturnih odnosa naše dve zemlje.

– Ove godine se obeležava sedam decenija od uspostavljanja diplomatskih odnosa Jugoslavije i Indonezije, najveće muslimanske zemlje, koja je osvedočeni prijatelja Srbije. A, malo je zemalja u svetu koji se mogu pohvaliti ne samo bliskim istorijskim vezama od prvog trenutka proglašenja nezavisnosti Indonezije, već i čitavom muzejskom zbirkom posvećenih ovoj državi i to predmeta koji su retkost čak i u Indoneziji – izjavio je Mirčetić, i dodao da „Adligat” i Muzej knjige i putovanja u njegovom sastavu svakodnevno čine mala diplomatska „čuda” na međunarodnoj sceni promovišući druge kulture u Srbiji i Srbiju u svetu.

– Predmeti su sakupljani pet godina. U Džakartu su upućeni iz Nepala, Šri Lanke, Maldiva, Malezije, ali je najveći deo stizao iz raznih krajeva Indonezije zahvaljujući razgranatoj mreži prijatelja i donatora „Adligata” koji u ovoj zemlji ima dvanaest članova, dok indonežansku podružnicu vodi Hristina Nikolić Murti. Njoj dugujemo veliku zahvalnost za dobijanje najvrednijih eksponata. Međutim svi oni teško da bi stigli u Srbiju bez nesebičnog angažovanja ambasadora Srbije u Džakarti gospodina Slobodana Marinkovića, koji je pokazao ogromno razumevanje za ovaj projekat i lično se nesebično angažovao – kazao je Viktor Lazić, predsednik „Adligata”.

Posetioci su mogli da vide slike i crteže pod nazivom „Polje” i „Lice”, Jusa Rizala, koji se smatra jednim od najznačajnijih umetnika moderne indonežanske umetnosti. Izlagao je u prestižnoj Nacionalnoj galeriji u Džakarti, ali i u Maleziji, Americi, Turskoj, Letoniji. Član je „Adligata” na čiju inicijativu je došao u naš grad, održao jednu izložbu, da bi zatim „Adligatu” poklonio 25 crteža beogradskih ulica.

U Beograd je pristigao i deo biblioteke, 150 knjiga, mnoge sa posvetama, Gunavana Muhameda, indonežanskog pesnika, esejiste, novinara, književnika, režisera pozorišnih komada, prepoznatljivog po borbi za slobodu govora i ljudska prava. On je osnivač pozorišta i Udruženja građana „Salihara”. Studirao je psihologiju na Univerzitetu Indonezija, politikologiju u Belgiji, a bio je i stipendista fondacije „Nimen” na Univerzitetu Harvard, gde mu je dodeljena prestižna nagrada „Luiški lavovi” za kategoriju savesnost u novinarstvu 1997. godine.  

Svojom lepotom plene i darovi kolekcionara Ivana i Čeri Hadisubroto. Četrdeset izuzetnih primeraka starih između 50 i 70 godina ovaj bračni par je poklonio Muzeju knjige i putovanja. Većina maski su sa ostrva Jave i služe za izvođenje ritualnih plesova. Ovom donacijom Srbija je dobila najveću muzejsku zbirku javanskih maski u jugoistočnoj Evropi. Maske sa inicijalima označavaju poznate majstore-umetnike, što ih čini naročito vrednim. Među maskama su i dve afričke i jedna tibetanska. 

Zmaj sa Balija, takođe je jedinstven eksponat, za koga se veruje da donosi zdravlje, sreću, uspeh i snagu, kao i balinežanska statua garude u duborezu obojena prirodnim bojama iz šezdesetih godina dvadesetog veka. Mitološka ptica garuda je simbol Indonezije i Tajlanda. U kolekciji je i crveni balinežanski kovčeg za odlaganje dragocenosti sa rezbarenim zmajem. Kovčeg sa Lomboka izrađen je od bambusa i pokriven lišćem lontar palme koja se najčešće koristi za izradu svitaka i rukopisnih knjiga, koji se takođe mogu videti u „Adligatovoj” zbirci.

– Kovčeg oblikom podržava tradicionalnu arhitekturu, odnosno tradicionalne kuće naroda Sasak. Specifičan oblik poklopca, odnosno krova simbolizuje stremljenje ka božanskom i harmoniji sa ljudima. Srednji izdignuti rog predstavlja odnos čoveka sa Bogom, a produženi krov ispred i iza kuće predstavlja dobre međuljudske odnose. Ukrašen je motivima svetog trojstva, božanskog, oca i majke. Minijaturna vrata na vrhu su tu da ukažu na neophodno poštovanje i skrušenost prema precima koji su u toj kući živeli ali i poštovanje prema domaćinu. U 18. veku su ovakve kutije postale popularne za odlaganje vrednih stvari, rukopisa... Često su prvi poklon koji dobijaju mladenci, naročito u zajednicama u kojima se za supružnike gradi posebna tradicionalna mladenačka kuća – objasnili su u „Adligatu”.

Tu je i kavez za ptice pevačice nastao pedesetih godina prošlog veka na Javi, među poznatim ljubiteljima ptica i golubarima. Najčešće je korišćen za čuvanje ptica pevačica. Stara javanska arhitektura je podrazumevala dugačke verande na kojima se na svakih nekoliko metara nalazili kavezi sa pticama pevačicama. One uveseljavaju ukućane i donose dobru energiju.