Bes, nasilje, ljubav

52. FEST

Film „Nastavnik” Palestinca Farha Nabulsija, jedan je od 17 koji su se na 52. Festu prikazivali u glavnom takmičarskom programu, u konkurenciji za nagrade „Beogradski pobednik” koje će biti uručene večeras.

 Reč je o debitantskom dugometražnom filmu ovog britansko-palestinskog scenariste i reditelja, koji je svetsku premijeru imao na poslednjem Toronto festivalu, a veliku nagradu potom osvojio na 3. RSIFF u Džedi. U kontekstu ovih najnovijih, po palestinski narod teških traumatskih događaja, praćenje priče o naslovnom liku – profesoru engleskog jezika Basemu, kojeg glumi Saleh Bakri, dobija veću težinu. Umoran i iscrpljen, ali i veoma saosećajan Basem nevoljno biva uvučen u pregovore o taocima i istragu ubistva, suočava se i sa sopstvenom nasilnom prošlošću koja ga proganja i sve počinje da poprima obrise proključalog besa zbog okrutnosti jedne nacije prema drugoj. Na sličan način je Nabulsi istraživao tenzije u, od strane Izraela okupiranim, palestinskim teritorijama, u svom kratkom filmu „Današnjica” (2020), koji je bio nominovan za nagradu Oskar i osvojio nagradu Bafta. U „Nastavniku” spaja lično i političko, ali tas narativne vage često pomera i na romantično melodramsko. Uhvatio se ukoštac sa složenim izraelsko-palestinskim sporom koji utiče na mnoge u regionu, što je tema koju očigledno dobro poznaje. Namere su mu časne, pogled mu je pun nade, ali se zbog primenjenog narativa u glavi gledaoca tokom gledanja filma povremeno stvara prava zbrka.

Među takmičarima je i film „Samo kad se smijem” Vanje Juranić, hrvatsko-srpske proizvodnje („Biberče prodakšens” Nikoline Vučetić Zečević). Sama filmska priča inspirisana je novinskim člancima iz crne hronike i tiče se posledica nasilja u porodici. Glavna junakinja 28-godišnja Tina (Tihana Lazović), čiju majku glumi naša Jasna Đuričić, živi u naizgled idiličnom braku u gradu na jadranskoj obali. Ona je domaćica koja brine o šestogodišnjoj kćerki, dok njen suprug zarađuje za porodicu. I sve dok je tako čini se da je dobro, sve do trenutka dok Tina ne poželi da se vrati na, zbog trudnoće napušten, fakultet i završi studije. Naizgled prvobitna suprugova podrška polako se pretvara u negodovanje, sabotaže i svađe i sve tako dok to ne eskalira u teško fizičko nasilje.

Juranićeva otvara ovim filmom do sada ( pa i sada) duboko skrivanu temu nasilja nad ženama i čini to delikatno, možda ne i dovoljno rediteljski hrabro. Dragocena je njena sugestija da često ne treba ni da izađemo iz sopstvene kuće da bismo upoznali nasilje i zato se njen film „Samo kad se smijem” s pažnjom gleda, u temu se uranja postepeno i emotivno se ostaje uz film do samog kraja...

 Sa tek završenog 74. Berlinskog festivala, u takmičarski program Festa stigao je najnoviji film Abderahmana Sisakoa, rođenog Mauritanca koji je odrastao u Maliju, a filmski školovao na čuvenom moskovskom VGIK. Autor vanserijskog filma kakav je bio „Timbuktu” (2014), posle duže pauze uzrokovane produkcijskim mukama, sada se vraća sa „Crnim čajem”. Sa filmom čija se radnja, sasvim neočekivano, događa u Kini. Sisako pripoveda o Aji koja napušta svoju Obalu Slonovače i u daleku Kinu stiže u potrazi za novim životom. Nije sama. Tu gde je stigla (Guangžu) postoji velika afrička zajednica, veliki kvart koji zovu „Čokoladni grad”, u kojem se suočavaju dve različite kulture.

Sisako svoju junakinju Aju „zapošljava” u prodavnici čaja u kojoj joj vlasnik Caji postepeno otkriva drevnu umetnost pravljenja ovog napitka. Njihov odnos prerasta u ljubav, ali ona nosi sa sobom i terete prošlosti. Uprkos tvorenju prilično ekscentrične, pa i eklektične konstrukcije, Sisako prevagu gledaočeve pažnje navodi na scene tihe intimnosti (između Aje i Caija), koje su i zamišljene i sprovedene blistavo, i snimljene pod budnim okom direktora fotografije Ajmerika Pilarskog.

„Crni čaj” Abderahmana Sisakoa, ispod je njegovih prethodnih filmova. Deset godina pauze između ovog i njegovog poslednjeg filma učinilo je svoje. Uz to vide se i posledice predugog iscrpljivanja u pronalaženju i „uvezivanju” zamršenih koprodukcijskih odnosa. Šteta.