Sve veći gubici kosovskih kompanija

Dok premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti uvodi mere kojima se onemogućava da roba iz centralne Srbije uđe na Kosovo i Metoiju, ono što postoji od firmi i kompanija u ovom delu zemlje, je u ozbiljnom problemu. Kosovska preduzeća pretrpela su ozbiljan pad svog prisustva na međunarodnim tržištima tokom prošle godine. Trend pada izvoza nastavljen je i u januaru ove godine. Za razliku od izvoza, Kosovo i Metohija je u 2023. godini imalo više uvezene robe. I u prvom mesecu ove godine zabeležen je porast uvoza.

Prisustvo kosovskih proizvoda na međunarodnim tržištima smanjeno je za 100 miliona evra prošle godine, u poređenju sa 2022. Takođe je zabeležen pad izvoza u januaru ove godine za tri odsto.

Uprkos svemu tome, premijer Kurti je u gotovo svakom pojavljivanju, kako na Kosovu, tako i van njega, izjavljivao da se od njegovog dolaska na vlast izvoz udvostručio.

„Za ove tri godine udvostručili smo i izvoz i direktne strane investicije”, rekao je Kurti ne govoreći na koje konkretne podatke se poziva.

Rast izvoza je ubrzano počeo 2021. godine, kada je Kurtijeva vlada došla na vlast, i nastavio se bržim tempom 2022. godine. Kurti nije govorio o tome koje su vladine politike možda uticale na ovo povećanje, ali je, prema rečima ekonomiste Edisona Džakurtija, do toga došlo zbog poremećaja u lancu snabdevanja.

„Prostori nastali kao rezultat poremećaja u lancu snabdevanja, koji su uticali kako na promenu obima i sastava robne razmene između različitih zemalja, tako i na povećanje tražnje nakon ukidanja restriktivnih mera, kao posledica kovida – 19, najviše je uticalo na povećanje izvoza robe. Različite industrije ili kompanije sa Kosova su koristile ove prostore prodajući svoju robu na tržištima van Kosova“, rekao je Jakurti.

On je naglasio da ako se uporede razlike između nominalne i realne vrednosti robnog izvoza, vidi se da je deo povećanja posledica rasta cena. Prema podacima Carine, KiM je tokom 2023. godine izvezlo robe u vrednosti od 820 miliona evra, dok je pre godinu dana izvoz dostigao rekordnu vrednost od 920 miliona evra.

Što se tiče uvoza, on je vredeo 5,7 milijardi evra 2023, a 2022, 5,6 milijardi evra.

Čak je i energetska kriza, kao rezultat rata u Ukrajini, uticala da Kosovo izvozi više električne energije tokom 2022.

U prvom mesecu ove godine zabeležen je i pad izvoza. Prema podacima Agencije za statistiku spoljne trgovine, u januaru je izvezeno robe u vrednosti od 60.3 miliona evra, ili tri odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Sa uvozom se desilo suprotno. U januaru je porastao sedasm odsto, odnosno 380 miliona evra. Vlada je tek sredinom prošle godine usvojila Industrijsku politiku 2030, gde je cilj smanjenje trgovinskog deficita.