Žar za promenama ili za prazničnim odmorom

Vladajuća koalicija je spremno dočekala nove izbore u Beogradu i već je ozbiljno ušla u početak kampanje. Naprednjaci su to učinili još u nedelju, kada je istekao rok za konstituisanje beogradskog parlamenta. Na stranačkom skupu u sportskom centru „Šumice” okupljenima pristalicama SNS-a, posle sastanka gradskog odbora, obratio se predsednik države i član SNS-a Aleksandar Vučić, koji je ponovio da nema ništa protiv da njegovo ime stoji na listi SNS-a. Čak se može očekivati da im se već na sledećem skupu pridruže i koalicioni partneri s izborne liste, kao i Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija i Zavetnici.

Parlamentarna opozicija, „Srbija protiv nasilja” i koalicija NADA, koja je na svojim protestnim skupovima zahtevala da žitelji glavnog grada ponovo izađu na birališta, tek treba da odluči u kakvom sastavu će da se pojavi pred glasačima. Uz to, ove političke grupacije traže da se prvo ispune preporuke ODIHR-a, pa se može očekivati da će se ozbiljnije obraćati biračima u drugom delu kampanje.

Pomalo neočekivano, pojavio se novi „problem” koji sada smeta opoziciji da se uključi u izbornu trku. To je – termin održavanja novih gradskih izbora. Za njih je najednom postalo sporno što bi izbori za Skupštinu Beograda mogli da budu održani 28. aprila, što je realan zakonski rok, ako se izbegavaju majski praznici, odnosno duže odlaganje izlaska na birališta i formiranja gradske vlasti. To je, međutim, naišlo na protivljenje koalicije „Srbija protiv nasilja”, iako bi logično bilo da oni najviše budu zainteresovani za tu vrstu „ubrzanja” kako bi što ranije dokazali da su bili u pravu kada su tvrdili da su zapravo oni pravi pobednici decembarskih gradskih izbora.

Prvi je o 21. ili 28. aprilu kao potencijalnom danu za glasanje govorio Aleksandar Vučić, a predsednik Privremenog organa Aleksandar Šapić je saglasan da je to najbolji termin. I drugi funkcioneri SNS-a složni su u tome da bi najbolje bilo da se izbori održe što pre, što je u interesu građana prestonice, imajući u vidu da je gradska vlast već mesecima u privremenom statusu, dok ogromni infrastrukturni i razvojni projekti, najviše u vezi s predstojećim Ekspom 2027”, zahtevaju potpun institucionalni angažman na svim nivoima odlučivanja.

Predstavnici SPN najavljuju da bi mogli i da bojkotuju ove izbore ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, odnosno da glasanje ne bude održano u pomenutim terminima, a najviše im smeta mogućnost da to bude upravo 28. aprila. Pojedini političari i analitičari bliski ovom delu opozicije navode da od 26. aprila kreću godišnji odmori i da njihove pristalice neće biti u Beogradu kada bude bilo glasanje. Praktično, „sezona ferija”, po njima, može da potraje najmanje do 7. maja, a moguće i do 12. maja. Kako se navodi, pristalice SNS-a su „disciplinovanije” i neće se „razbežati na sve četiri strane sveta”.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas tako je poručio da „ne možemo da idemo na izbore tako što će Vučić da izmisli datum kada deo glasača nije tu” i kao rešenje predložio leks specijalis kojima će se izbori odložiti dok se ne primene sve preporuke ODIHR-a, o čemu bi konačan sud trebalo da da opozicija. Reagovala je potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke i narodna poslanica Nevena Đurić. „A kod tajkuna, pri samoj pomisli na izbore – vuna Kićo! A silno ste hteli izbore, ali sada baš i niste i ove godine ste samo par puta obišli po koju egzotičnu lokaciju. Red je da predahnete kada imate toliko para, opljačkanih! A i priča o pokradenim izborima je – propala! Sve fejk!”, poručila je Đurićeva.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković za „Politiku” kaže da se termin izbora određuje na osnovu zakona, a ne nečijih lepih želja. O tome odlučuju relevantni politički akteri, a koalicija SPN nema većinu i sigurno ne mogu da odlučuju o terminu. „Oni su odlučivali o terminu i karakteru izbora 2012. i niko ih tada nije ucenjivao da li će da izađe na izbore ili neće, nego su politički akteri u opoziciji prihvatili te datume i uslove. Ne znam odakle njima moralno i svako drugo pravo da bilo koga ucenjuju ovakvim zahtevima. Nije mi ubedljiva argumentacija da 28. april nije dobar izbor zbog prvomajskih praznika. Ko hoće da glasa može to da uradi i posle toga da ide na odmor. Posebno ako imaju taj revolucionarni žar za promenama, kao što navode u SPN. Onaj ko je za revolucionarne promene uzdržaće se od putovanja ili od nekog odmora i on će glasati”, ističe Stanković.

Za razliku od decembarskih, na nove izbore u prestonici SNS i SPS sa svojim koalicionim partnerima izlaze na jednoj izbornoj listi. Nosilac kampanje biće predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao najpopularnija politička ličnost u zemlji. Očekuje se da će važno mesto pripasti i lideru socijalista Ivici Dačiću i SPS-u. Svoje mesto u pokretu za narod i državu treba da dobiju i Zavetnici na čelu sa Milicom Đurđević Stamenkovski, kao i drugi pokreti i istaknuti intelektualci. Prvi na listi i kandidat za gradonačelnika prema najavama trebalo bi da bude Aleksandar Šapić, dosadašnji prvi čovek glavnog grada. Odluka o tome biće doneta na sednici Glavnog odbora SNS-a narednih dana.

Mnogi u vladajućoj koaliciji nisu bili za nove izbore, već da se iskoristi komotna većina koja se iskristalisala u Skupštini grada, uz pomoć pojedinih odbornika iz drugih političkih grupacija. Kao najstariji odbornik, predsedavajući u Skupštini Beograda Toma Fila kaže za naš list da je svih pet odbornika iz te partije bilo protiv novih izbora. Kao jedan od razloga navodi troškove od bar 700.000 evra, koliko košta njihova organizacija. A pre svega zato što će se, kako kaže, izgubiti još pet meseci, a svaki mesec i dan su bitni zbog projekta Ekspo 2027.

Opozicija još nije objavila kako će da nastupe na predstojećim izborima. Dragan Đilas rekao je da bi trebalo izaći pred birače u formi saveza svih kojih su za promene. „Taj savez bi činile sve stranke koje su deo koalicije ’Srbija protiv nasilja’ i koalicije NADA, ali i sve druge stranke za koje smo svi sigurni da su opozicija ovom režimu. U okviru tog saveza posebno mesto bi trebalo da zauzmu ugledne javne ličnosti čiji bi angažman bio u skladu sa onim što je tim ljudima koji se ne bave politkom, ali se bore za bolju Srbiju, prihvatljivo”, objasnio je Đilas.

Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović poručio je da je još rano da se priča ko će s kim učestvovati i da su izborni uslovi ključno pitanje. Prva stvar na kojoj treba insistirati jeste „da li se izlazi, pod kojim uslovima se izlazi, šta se traži”, ali da ostaje dilema da li da Novi DSS ponovo izađe samostalno, „ili dolaze u obzir neke druge opcije”.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar očekuje da na novim izborima izlaznost bude niža nego 17. decembra. Za naš list navodi da su i vlast i opozicija umorni od čestih izbora, kampanja, krupnih reči i velikih obećanja. „Biće ideološki isforsirane koalicije koje ne moraju da maksimalizuju glasove. Veoma je važno kada će biti održani izbori jer i to može da utiče na glasove, pogotovo ako se održavaju uoči prvomajskih i uskršnjih praznika ili neposredno nakon njih, odnosno u periodu od 28. aprila do 12. maja”, navodi Klačar. Smatra da će dve liste, gotovo je izvesno, diktirati tempo u kampanji koja će verovatno imati i negativne obrise. Ocenjuje da Srbija klizi ka dvopartizmu ili dvoipopartizmu iako smatra da je to malo isforsirano i da se požurilo s tim. Ističe da obe koalicije nisu do kraja prirodne i ideološki koherentne i to može da utiče na izlaznost. „Veliko je pitanje i da li će tako formirane dve liste ostvariti sinergiju glasova”, navodi Klačar.

Dejan Vuk Stanković kaže da SNS deluje odlučnije kada je reč o porukama građanima i da imaju prednost. „SNS ima psihološku prednost jer je na decembarskim izborima njihova lista u Beogradu osvojila najviše glasova i šest mandata više od ’Srbije protiv nasilja’, a uz to su ostvarili ubedljivu pobedu u republici. Opozicija je bila prilično neuspešna u dokazivanju tzv. izborne krađe, u to ubrajam i logistički napisanu rezoluciju EP koja kao da je kreirana u štabu SPN, ali pre svega izveštaj ODIHR-a, koji je dao samo načelne preporuke i nijednim stavom nije nedvosmisleno potvrdio da je bilo izbornih prevara”, kaže Stanković. 

Radun: Zanimljiva kampanja za glasove desnice

Uprkos najavi koalicije i stvaranja dva jaka izborna fronta, ipak, još se ne zna ko će da se kandiduje, a uvek u foto-finišu bude neko iznenađenje. Nedoumica je i da li će se ujediniti opozicija na desnici, ne računajući Zavetnike, a izvesno je da će izborna lista dr Branimira Nestorovića „Mi – glas iz naroda” nastupiti u dve kolone. Siniša Ljepojević iz pokreta „Mi – glas iz naroda” izjavio je da će, kako je naveo, izvorni pokret ići na beogradske izbore i da je za sada njihov stav da ne ulaze u bilo kakve koalicije, predizborne i postizborne. Kaže da neće biti velikih promena u predizbornoj kampanji kao što je bilo na prethodnim izborima jer, kako je rekao, niko nema da ponudi ništa novo što već nije rečeno, tako da će presudnu i konačnu reč imati glasači.

Politički analitičar Branko Radun kaže da će beogradski izbori biti neobični i da će slična biti i kampanja. Za „Politiku” kaže da će u njoj učestvovati svi politički akteri i da nije slučajno napravljena referendumska kampanja. „Za sve političke aktere pozitivna stvar je što svi nastavljaju sa izbornom kampanjom. Za sada se ne vide da će biti neke nove stvari. Mnogo je interesantnije ko će voditi kampanju za one političke stranke desnice koje su propale na izborima jer nisu prešle cenzus i doživeli su debakl. Ona izborna lista oko profesora Nestorovića koja je prošla cenzus podelila se. Nestorović je prepoznatljiv i on će imati sigurno ozbiljniju kampanju nego za decembarske izbore, ali je pitanje kakvi će biti rezultati jer će oni biti na udaru obe najveće političke grupacije”, kaže Radun.