Panel o rodnoj ravnopravnosti: Put u bolju budućnost

Rodnu ravnopravnost ne treba doživljavati kao borbu žena da ostvare veća prava na štetu muškaraca, već kao put u zajedničku prosperitetniju budućnost, ocenjeno je danas na panelu „Rodna ravnopravnost za društveni i ekonomski razvoj” održanom na Kopaonik biznis forumu.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, koja je moderirala diskusijom, ocenila je da su u svetu i dalje jake predrasude da su muškarci bolji lideri i biznis rukovodioci. Takođe, ona je navela da je zabeležen pad udela žena na rukovodećim pozicijama na globalnom nivou, te da bi sadašnjim tempom jaz u rodnoj ravnopravnosti mogao da bude prevaziđen za oko 130 godina.

Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a, na panelu je govorio o značaju rodne ravnopravnosti za velike poslovne sisteme.

On je najpre kazao da se stvari menjaju nabolje i u energetskoj industriji, te da su nove tehnologije prilika za žene da počnu da se bave poslovima koji su tradicionalno percipirani kao muški u naftno-gasnom sektoru.

Smirnov je istakao da je potrebno promeniti način razmišljanja o rodnoj ravnopravnosti, jer nije reč o borbi žena za veća prava, već o saradnji usmerenoj na bolji život.

Prema njegovim rečima, praksa je pokazala da su kompanije koje imaju više žena na rukovodećim pozicijama efikasnije i da imaju bolji risk menadžemt, kao i da je potrebno stvarati uslove da se žene obrazuju za one poslove koje žele i da se ostvare na svom karijernom putu bez diskriminacije i žrtava na štetu porodice.

Biljana Brejtvejt, generalna direktorka „Sustineri partners”, podsetila je na direktivu EU da do 2026. godine u kompanijama mora biti barem 40 odsto predstavnika manje zastupljenog pola na neizvršnim pozicijama i 33 procenta na rukovodećim pozicijama.

Prema njenim rečima, sistemske promene se ne dešavaju spontano, već je potrebno intenzivno raditi na tome da se te promene ostvare. Ona se zauzela i za ekonomsko osnaživanje žena kao značajan korak napred u ostvarivanju rodne ravnopravnosti.

Milan Marić, glumac, kazao je da je bitno diskutovati o pitanju rodne ravnopravnosti i pritom imati u vidu specifičnosti našeg društva.  Prema njegovim rečima, pojedini muškarci rodnu ravnopravnost vide kao atak na svoja prava i zato je potrebno ići korak po korak, dok promene ne mogu da ostanu samo na direktivama za kompanije već se mora imati u vidu šta se dešava unutar porodica, javnog prostora, šireg društva.

Mirjana Tasić, iz RNIDS-a, iznela je svoja lična iskustva i navela da tokom plodne karijere nije imala prepreke zbog toga što je žena. Takođe je dodala da u Srbiji devojke nemaju predrasude kada je reč o izboru fakulteta i da je to činjenica koja ohrabruje.

Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta ocenio je da su društvene nejednakosti prisutne i da treba raditi na njihovom otklanjanju. On je dodao da ne postoji nijedna politička organizacija koja to može samostalno da uradi, već da je potreban angažman celog društva i „hiljadu sitnih koraka” u dobrom pravcu, posebno kada je reč o obrazovanju.