Plate u procepu između ponude i tražnje

Ako Albanci i građani Severne Makedonije počnu u velikom broju da dolaze u Srbiju kako bi se zaposlili kod nas, što im je omogućeno od prvog marta, kada je uspostavljeno jedinstveno tržišta rada „Otvorenog Balkana” za sve tri zemlje, to će zasigurno oboriti cenu domaćoj radnoj snazi. Tako smatra Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Kako ističe, to je nepovoljno za sve, jer situacija na tržištu rada u Srbiji ionako nije zlatna.

– Cene rada u sve tri zemlje su slične. U Srbiji je minimalna 400 evra, u Severnoj Makedoniji oko 380 evra, a u Albaniji oko 350 evra. Struke koje su kod nas deficitarne i kod njih su. Dolaskom tih ljudi Srbija će samo dobiti jeftiniju radnu snagu, što će dovesti do obaranja cene ovdašnje. Da bi neko iz tih zemalja došao kod nas da traži posao, potrebno je da u Srbiji minimalna zarada bude veća barem 60–70 odsto nego u matičnoj zemlji, kako bi radnik mogao da „pokrije” troškove stanovanja i ishrane. A to nije slučaj – ističe Mihajlović.

U Srbiji se svake godine poveća broj stranih radnika, pa se čini da cena rada ipak nije u padu zbog njih. Mihajlović smatra da je cena rada u Srbiji, i pored takve situacije – niska, kao i da će se dolaskom Makedonaca i Albanaca samo još više sniziti.

Da bi se oborila cena rada u Srbiji, treba da postoji dovoljan broj radnika koji su spremni da rade za manje novca nego njihove ovdašnje kolege, smatra Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centra za demokratiju.

– To nije slučaj sa radnicima iz Severne Makedonije i Albanije. Prosečne zarade u Makedoniji veće su za 24 odsto, a u Albaniji za šest procenata manje nego u Srbiji. Stoga, ne vidim nikakav razlog koji bi naveo radnike iz ove dve države da rade za manja primanja, uz to da budu odvojeni od porodice i snose sve dodatne troškove, kao što su stanovanje, hrana, put kući... – ističe Bradaševa, pitajući se, s druge strane, zašto bi radnik iz Srbije uopšte želeo da ide u Albaniju ili Severnu Makedoniju da radi.

– Razlike u zaradama između zemalja obuhvaćenih sporazumom o „Otvorenom Balkanu” toliko su male da novac ne može da bude motiv kojim će se privući radnici u Srbiju. Ljudi koji traže bolje radne uslove i više zarade, na kraju krajeva procenjuju gde to mogu da dobiju – ističe Sarita Bradaš.

Da li će poslodavci ubuduće biti prinuđeni da se više bore za deficitarne kadrove podizanjem zarada, zavisiće od ponude i tražnje.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ističe da je već dugi niz godina naše tržište rada oslonjeno na sistem ponude i tražnje.

– Od toga će i nadalje zavisiti cena rada, odnosno biće onakva kakva će odgovarati ne samo onima koji rade nego i onima koji nude posao. U nekim domenima privrede, posebno zanatstvu, biće veće ponude radne snage na tržištu, a pogotovo sada s dolaskom Albanaca i Makedonaca. To će možda oboriti cenu rada, ali opet, oko zanatskih zanimanja, kao što su varioci, bravari, vodoinstalateri, ne treba ni razgovarati o ceni rada. Ona se sama nameće jer su to veoma deficitarna zanimanja, i takva radna snaga već sada je u mogućnosti da diktira svoju cenu, pa poslodavci nemaju kud – ističe Atanacković.

Za sada je takva situacija, dodaje on, ali sa dolaskom novih radnika takvih profila zanimanja iz Albanije i Severne Makedonije situacija će se promeniti. Biće veća ponuda radnika, pa pojedini zaposleni više neće moći da „ucenjuju poslodavce” cenom rada, ocenjuje Atanacković.

– Podsećam da već sada imamo dovoljno stranih radnika, a cena rada nije oborena. Ali kada nam dođu i Albanci i Makedonci, oni neće želeti da rade za male pare. Dolaziće kod nas samo ako bi im plate bile veće nego u njihovim zemljama. Tako da strah od toga da će se zarade njihovim dolaskom sniziti ne zvuči mi u potpunosti kao realan – zaključuje Nebojša Atanacković.