Плате у процепу између понуде и тражње

Ако Албанци и грађани Северне Македоније почну у великом броју да долазе у Србију како би се запослили код нас, што им је омогућено од првог марта, када је успостављено јединствено тржишта рада „Отвореног Балкана” за све три земље, то ће засигурно оборити цену домаћој радној снази. Тако сматра Зоран Михајловић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката Србије (СССС). Како истиче, то је неповољно за све, јер ситуација на тржишту рада у Србији ионако није златна.

– Цене рада у све три земље су сличне. У Србији је минимална 400 евра, у Северној Македонији око 380 евра, а у Албанији око 350 евра. Струке које су код нас дефицитарне и код њих су. Доласком тих људи Србија ће само добити јефтинију радну снагу, што ће довести до обарања цене овдашње. Да би неко из тих земаља дошао код нас да тражи посао, потребно је да у Србији минимална зарада буде већа барем 60–70 одсто него у матичној земљи, како би радник могао да „покрије” трошкове становања и исхране. А то није случај – истиче Михајловић.

У Србији се сваке године повећа број страних радника, па се чини да цена рада ипак није у паду због њих. Михајловић сматра да је цена рада у Србији, и поред такве ситуације – ниска, као и да ће се доласком Македонаца и Албанаца само још више снизити.

Да би се оборила цена рада у Србији, треба да постоји довољан број радника који су спремни да раде за мање новца него њихове овдашње колеге, сматра Сарита Брадаш, истраживачица Фондације Центра за демократију.

– То није случај са радницима из Северне Македоније и Албаније. Просечне зараде у Македонији веће су за 24 одсто, а у Албанији за шест процената мање него у Србији. Стога, не видим никакав разлог који би навео раднике из ове две државе да раде за мања примања, уз то да буду одвојени од породице и сносе све додатне трошкове, као што су становање, храна, пут кући... – истиче Брадашева, питајући се, с друге стране, зашто би радник из Србије уопште желео да иде у Албанију или Северну Македонију да ради.

– Разлике у зарадама између земаља обухваћених споразумом о „Отвореном Балкану” толико су мале да новац не може да буде мотив којим ће се привући радници у Србију. Људи који траже боље радне услове и више зараде, на крају крајева процењују где то могу да добију – истиче Сарита Брадаш.

Да ли ће послодавци убудуће бити принуђени да се више боре за дефицитарне кадрове подизањем зарада, зависиће од понуде и тражње.

Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије, истиче да је већ дуги низ година наше тржиште рада ослоњено на систем понуде и тражње.

– Од тога ће и надаље зависити цена рада, односно биће онаква каква ће одговарати не само онима који раде него и онима који нуде посао. У неким доменима привреде, посебно занатству, биће веће понуде радне снаге на тржишту, а поготово сада с доласком Албанаца и Македонаца. То ће можда оборити цену рада, али опет, око занатских занимања, као што су вариоци, бравари, водоинсталатери, не треба ни разговарати о цени рада. Она се сама намеће јер су то веома дефицитарна занимања, и таква радна снага већ сада је у могућности да диктира своју цену, па послодавци немају куд – истиче Атанацковић.

За сада је таква ситуација, додаје он, али са доласком нових радника таквих профила занимања из Албаније и Северне Македоније ситуација ће се променити. Биће већа понуда радника, па поједини запослени више неће моћи да „уцењују послодавце” ценом рада, оцењује Атанацковић.

– Подсећам да већ сада имамо довољно страних радника, а цена рада није оборена. Али када нам дођу и Албанци и Македонци, они неће желети да раде за мале паре. Долазиће код нас само ако би им плате биле веће него у њиховим земљама. Тако да страх од тога да ће се зараде њиховим доласком снизити не звучи ми у потпуности као реалан – закључује Небојша Атанацковић.