Promocija knjige o Galipu Balkaru

U petak, 9. marta, navršila se 41 godina od ubistva turskog ambasadora Galipa Balkara, u centru Beograda. Tim povodom ambasada Turske u Beogradu danas u 12 časova u hotelu „Hajat” organizuje konferenciju na kojoj će biti promovisana knjiga bivšeg turskog ambasadora Tanžua Bilgiča o Galipu Balkaru. Planirano je da Bilgič govori na konferenciji.

Galip Balkar je, podsetimo, ubijen u „mercedesu” na semaforu, na uglu Ulice generala Ždanova i Bulevara revolucije u Beogradu. Vozilu su tada pritrčala dvojica mladića sa pištoljima u rukama. Pokušali su da oružjem razbiju stakla, a zatim su pucali na čoveka na zadnjem sedištu i u vozača. Tako je 9. marta 1983. godine u 11.10 časova, smrtno ranjen turski ambasador Galip Balkar. Povredama je podlegao nekoliko dana kasnije. Njegov vozač Koja Nedžeti je ranjen.

Mnogi danas herojstvom nazivaju tadašnju reakciju građana koji su se u trenutku atentata zadesili na ulici. Kako je „Politika” prenela na naslovnoj strani od 10. marta 1983, „posle atentata napadači su se dali u bekstvo, a građani koji su se zadesili na ulicama krenuli su za njima u poteru”. Ovo je danas teško i zamisliti.

Atentatori su bežeći pucali na građane i tom prilikom teško je ranjen student iz Inđije Željko Milivojević, koji je kasnije i preminuo na Prvoj hirurškoj klinici. Penzionisani pukovnik Slobodan Brajević teško je tada ranjen, dok je, prema pisanju našeg lista, tehničar Zorica Zolotić lakše povređena.

„Pripadnik javne bezbednosti Gradskog sekretarijata za unutrašnje poslove, koji se takođe dao u poteru, pucao je iz pištolja na jednog atentatora i tom prilikom teško ga povredio. Atentator je posedovao libanski pasoš na ime Harutioni Kriker Levonijani... Drugi atentator je u bekstvu”, prenela je „Politika”.

Zahvaljujući hapšenju ubice kod kojeg je, kako se ispostavilo, pronađen pasoš i njegovog saučesnika priveden je ubrzo i begunac. On je uhapšen u Novom Sadu.

Obojica atentatora Harutioni Krikor Levonijan i Rafi Aleksander el Bekijan bili su libanski državljani i poreklom Jermeni. Ubrzo je njihov akt proglašen terorizmom.

„Jugoslavija je jučerašnjim terorističkim činom u Beogradu, mimo svoje volje i protivno bitnim opredeljenjima njene spoljne i unutrašnje politike, upisana u spisak država na čijem tlu teroristi pokušavaju da poravnaju svoje istorijske račune sa Turskom i revolverskim hicima usmrte njene diplomate. Vihor ovog osvetništva nejasnih ciljeva ali konkretnih žrtava pomutio je beogradski prolećni dan ostavljajući nas da sa žaljenjem ustanovimo: međunarodni terorizam i dalje se širi i ne preza ni od čega. I još: jugoslovensko tlo i gostoprimstvo uzurpirani su na najbrutalniji način”, pisala je „Politika”.

Prema tadašnjim policijskim informacijama, njih dvojica su u Jugoslaviju doputovali 6. marta 1983. godine, vozom iz Budimpešte, kojim su uspeli da prošvercuju oružje i municiju. Smestili su se u hotelu „Novi Sad” u Novom Sadu. Odatle su svakodnevno dolazili u Beograd zbog pripreme atentata na ambasadora Turske.

Dvojica atentatora su u prvostepenom sudskom postupku osuđeni na smrt, kasnije im je kazna preinačena na po 20 godina zatvora.

Za Galipa Balkara su njegove kolege govorile da je bio jedan od najistaknutijih turskih diplomata. Poticao je iz imućne porodice, ubijen je u 46. godini. Nije bio oženjen i nije imao dece. Zanimljivo je da je i njegov deda po majci, Mehmet Emin-paša Kipranin proveo neko vreme u Beogradu kao visoki zvaničnik Osmanskog carstva. To, međutim, nije potrajalo, jer je posle godinu dana službe bio primoran da se zbog političke afere vrati u Tursku.