Промоција књиге о Галипу Балкару

У петак, 9. марта, навршила се 41 година од убиства турског амбасадора Галипа Балкара, у центру Београда. Тим поводом амбасада Турске у Београду данас у 12 часова у хотелу „Хајат” организује конференцију на којој ће бити промовисана књига бившег турског амбасадора Танжуа Билгича о Галипу Балкару. Планирано је да Билгич говори на конференцији.

Галип Балкар је, подсетимо, убијен у „мерцедесу” на семафору, на углу Улице генерала Жданова и Булевара револуције у Београду. Возилу су тада притрчала двојица младића са пиштољима у рукама. Покушали су да оружјем разбију стакла, а затим су пуцали на човека на задњем седишту и у возача. Тако је 9. марта 1983. године у 11.10 часова, смртно рањен турски амбасадор Галип Балкар. Повредама је подлегао неколико дана касније. Његов возач Која Неџети је рањен.

Многи данас херојством називају тадашњу реакцију грађана који су се у тренутку атентата задесили на улици. Како је „Политика” пренела на насловној страни од 10. марта 1983, „после атентата нападачи су се дали у бекство, а грађани који су се задесили на улицама кренули су за њима у потеру”. Ово је данас тешко и замислити.

Атентатори су бежећи пуцали на грађане и том приликом тешко је рањен студент из Инђије Жељко Миливојевић, који је касније и преминуо на Првој хируршкој клиници. Пензионисани пуковник Слободан Брајевић тешко је тада рањен, док је, према писању нашег листа, техничар Зорица Золотић лакше повређена.

„Припадник јавне безбедности Градског секретаријата за унутрашње послове, који се такође дао у потеру, пуцао је из пиштоља на једног атентатора и том приликом тешко га повредио. Атентатор је поседовао либански пасош на име Харутиони Крикер Левонијани... Други атентатор је у бекству”, пренела је „Политика”.

Захваљујући хапшењу убице код којег је, како се испоставило, пронађен пасош и његовог саучесника приведен је убрзо и бегунац. Он је ухапшен у Новом Саду.

Обојица атентатора Харутиони Крикор Левонијан и Рафи Александер ел Бекијан били су либански држављани и пореклом Јермени. Убрзо је њихов акт проглашен тероризмом.

„Југославија је јучерашњим терористичким чином у Београду, мимо своје воље и противно битним опредељењима њене спољне и унутрашње политике, уписана у списак држава на чијем тлу терористи покушавају да поравнају своје историјске рачуне са Турском и револверским хицима усмрте њене дипломате. Вихор овог осветништва нејасних циљева али конкретних жртава помутио је београдски пролећни дан остављајући нас да са жаљењем установимо: међународни тероризам и даље се шири и не преза ни од чега. И још: југословенско тло и гостопримство узурпирани су на најбруталнији начин”, писала је „Политика”.

Према тадашњим полицијским информацијама, њих двојица су у Југославију допутовали 6. марта 1983. године, возом из Будимпеште, којим су успели да прошверцују оружје и муницију. Сместили су се у хотелу „Нови Сад” у Новом Саду. Одатле су свакодневно долазили у Београд због припреме атентата на амбасадора Турске.

Двојица атентатора су у првостепеном судском поступку осуђени на смрт, касније им је казна преиначена на по 20 година затвора.

За Галипа Балкара су његове колеге говориле да је био један од најистакнутијих турских дипломата. Потицао је из имућне породице, убијен је у 46. години. Није био ожењен и није имао деце. Занимљиво је да је и његов деда по мајци, Мехмет Емин-паша Кипранин провео неко време у Београду као високи званичник Османског царства. То, међутим, није потрајало, јер је после годину дана службе био приморан да се због политичке афере врати у Турску.