„Crno-beli” pod skutom sreće

Iako nije pobedio u 172. „večitom derbiju” (2:2) Partizan je razdragan dočekao njegov kraj. Istina, vajka se što nije zadržao pobedu s kojom je neko vreme išao ruku pod ruku, ali kakvo je bilo jutro mogao je i da ne preživi veče.

Da sreća nije svojim skutom pokrila Partizanov gol mogla je da se ponovi strava slična onoj protiv TSC-a u Humskoj, kada je protivnik vrlo brzo rastavio „parni valjak” do poslednjeg šrafa (na kraju 4:0). Da su neki od ranih Zvezdinih pokušaja bili tuše pitanje je da li bi se „crno-beli” oporavili od tih rana.

Partizan je imao dva junaka. Jedan je morao da odoleva tokom celog megdana. Bio je to golman. Jovanović je spasavao svoj tim i kad je izgledalo da spasa nema. Onaj drugi gol bi stara škola branjenja stavila njemu na dušu, jer je, posle kornera, Ndijaje s četiri metra od gola, gotovo sa zemlje, šutirao glavom. Ali, olakšavajuća okolnost postoji – neko je morao da pazi na Zvezdinog centarfora (na njega je zaboravio Kovačević).

Saldanji je, za razliku od Jovanovića, bio dovoljan treptaj oka da se ovekoveči. Lopta se slučajno odbila do njega, a on ništa nije prepustio slučaju i pokazao šta je Brazilac u fudbalu. Besprekorno je vladao situacijom, vremenom i – sobom! Znao je da nema nikoga oko njega, mirno je skenirao stanje ispred sebe, pogledom precizno odmerio i baš poslao, a ne šutnuo, loptu tamo gde je hteo.

Da je bio brzoplet, da je pucao što jače može, moguće da ona ne bi završila u mreži. Naizgled je mačji kašalj da se lopta ubaci u prazan gol, ali s 15 metara, uz mogućnost da neko u poslednji trenutak iznikne ispred nje, čovek može i da se obruka.

A taj gol je bio od velikog značaja, jer je ne samo ni iz čega doneo izjednačenje (1:1), nego je uverio „crno-bele” da mogu da nađu Zvezdinu Ahilovu petu. Bilo je to pred sam istek prvog poluvremena i da je protivnik u drugo ušao s vođstvom, pitanje je da li bi Partizan na njegovom početku, jedini put na utakmici, pokazao zube.

U ovom obračunu pretendenata na titulu svoj trenutak je imao i Kalulu. Na prethodnim utakmicama je više pokazivao volju da trči od čega i nije bilo bogzna kakve vajde. Sada je nagovestio da može da bude itekako koristan. Možda mu više odgovara da utrčava u sredinu, nego da sprinta po krilu. Zahid mu je tako pravovremeno otkotrljao loptu kao jabuku da je Kalulu mogao iz prve ne samo da je prostreli, nego i da je pošalje u korpu među ubrane voćke.

Imao je i Natho priliku da bude strelac. Međutim, dok se namestio iz mirne vode se, s bočne strane, izdigao talas u crveno-belim dresovima i odneo loptu, koju je šutnuo. Da je umesto zaustavljanja spojio prijem s lažnim šutem Zvezdine igrače bi sopstvena silina odnela u prazno, a iza njihovih leđa bio ostao golman prepušten sam sebi.

Partizan ne ume da se brani. Pogotovo ne sa sastavom, koji je izašao pred Zvezdu. Duljaj se uzdao u protivnapade, što se ispostavilo kao ispravno. Međutim, vezni red s Nathom i Zahidom nije mogao da zadrži Zvezdine napade. Njih dvojica su veoma korisni na protivničkoj polovini, ali ne i na svojoj kad treba da budu brana. Oni nisu mogli ni da zadrže loptu i svojoj odbrani daju mogućnost da predahne. Zahid je, čak, olako izgubio loptu posle čega je Bukari bio oči u oči s Jovanovićem (golman je odbranio, ali je primio gol posle kornera).

Ovusu, jedini iz veznog reda „crno-belih”, koji je na svojoj polovini stvarno na svom radnom mestu, krivac je za prvi gol. Posle kornera se premišljao kako da izbaci loptu što je iskoristio Spajić i iz neposredne blizine probušio skut sreće, koji je štitio Jovanovićev gol i koji je ona brzo zakrpila.

Da li su Partizanovi bekovi sporiji ili im je procena loša, tek preko krila je doletalo mnogo opasnosti pred njihov gol. Na sredini je bilo mnogo dodavanja saigraču kad je u raskoraku.

Doduše, ni protivnici nisu bili imuni na previde. Na primer, Partizan je izjednačio pošto je Antić presekao njihovu akciju, jer mu je, bezmalo. lopta upućena u noge. Kad je Saldanja poslao loptu u Zvezdin gol jedan njen odbramben igrač je to gledao korak iza gol-linije. Verovatno ne bi mogao nikako da spreči najgore po svoj tim, ali otkud da se nađe na najbeskorisnijem mestu?

Duljaj je izveo iz igre Zahida, Natha i Saldanju i obrazložio da je to bilo iznuđeno. Za to je, doduše, imao i logične razloge. Umesto prve dvojice su mu bili potrebni oni koji bi razarali Zvezdine napade, a donedavno povređeni golgeter je svoje odradio. Ipak, možda je bilo svrsishodnije da njegovu ulogu preuzme prekaljeni Nikolić, a ne Baždar, koji je zablistao na prethodne dve utakmice, ali to, ipak, nisu protivnici Zvezdinog nivoa.

Bilo kako bilo Partizan je ostao na prvom mestu i posle dvoboja s najljućim rivalom. Mogao je da odmakne (četiri boda razlike još ništa ne bi rešila, ali bi bila ogroman kapital), ali i da ne samo bude prestignut, nego bi se, da je izgubio s jednim golom razlike, čak reklo da je dobro prošao. Zvezda je u finišu dva puta pogodila prečku, nekoliko puta su Partizanovi igrači izbacivali loptu iz praznog gola...

Ipak, „crno-beli” su odoleli s igračem manje (Severina isključen dvadesetak minuta pre kraja). Osetili su na svojoj koži i na šta je sposoban najveći suparnik s novim trenerom. Najveći uspeh biće za njih ako pored velikog boda iz komšiluka vide i u čemu su grešili.

Besplatno protiv Napretka

Fudbalski klub Partizan saopštio je da će ulaz na utakmicu 25. kola Superlige protiv Napretka biti slobodan.

Kako se navodi u saopštenju, iako će ulaz biti besplatan, svi navijači će morati da podignu besplatne ulaznice da bi mogli da prisustvuju utakmici koja se igra u sredu od 16 časova i 30 minuta.  Partizan je saopštio da se besplatne ulaznice mogu preuzeti od utorka od 12 časova u ulici Bulevar umetnosti broj 4, kao i na dan utakmice od 10 časova do početka meča na blagajni stadiona u Humskoj.

Iz kluba su istakli da jedna osoba može preuzeti najviše četiri ulaznice uz lični identifikacioni dokument. Lica mlađa od 16 godina ne mogu sama da preuzmu ulaznicu niti da budu na stadionu bez pratioca.