Petrić napustio Čukarički

Malo je trenera koji mogu da se pohvale kontinuiranim radom u srpskom fudbalu od najmanje godinu ili dve dana. Jedan od onih koji još „prkosi” sportskim načelima i ovdašnjim shvatanjima da je trener vrlo smenjiva kategorija, svakako je šef stručnog štaba TSC-a Žarko Lazetić, koji je više od dve godine glavnokomandujući na klupi aktuelnog vicešampiona.

Više i nije neka vest da je neki klub smenio trenera, odnosno da je trener otišao bez pozdrava. Još se ne zna zbog čega je juče Gordan Petrić prestao da radi u Čukaričkom, pošto je pre samo šest kola zamenio Igora Matića, koji je sada trener u Novom Pazaru. Šta će sada tim sa Banovog brda? Ako se odluči da potraži novog trenera, novom strategu uopšte neće biti lako. Sva su predviđanja da će se sportski direktor Vladimir Matijašević zajedno sa gazdom Draganom Obradovićem odlučiti za drugu soluciju – da do kraja prvenstva ekipu vodi neko od pomoćnika a da se onda u junu ili pre toga krene u traženje novog šefa stručnog štaba.

Ni Barak Bahar se nije dugo zadržao u Crvenoj zvezdi. Njegova epizoda trajala je jednu polusezonu, dok je Igor Duljaj godinu dana trener Partizana što se, sa ovdašnje perspektive, već smatra uspehom. Često umemo da postavimo pitanje: zašto su naši treneri tako malo cenjeni i poštovani od neumoljivih gazda klubova. Možda razlog leži i u njihovom nejedinstvu, jer kada jedan trener bude smenjen, drugi brže-bolje pokušavaju da sebe nametnu, a s takvim ljudima lako je manipulisati. Tek kada budu izigrani, onda shvate da su pogrešili.

Radnički iz Niša je takođe često kao i Radnik iz Surdulice menjao trenere. To u radili i  subotički Spartak i novosadska Vojvodina, Novi Pazar, Voždovac, Napredak. Železničar iz Pančeva. Praktično svaka ekipa sem TSC-a i Partizana. Zato i ovaj najnoviji odlazak Gordana Petrića, vrlo čestitog sportskog radnika i divnog čoveka, i nije neko veliko iznenađenje, bar ne za one koji prate aktuelne prilike u domaćem fudbalu. Dobro je da su se klub i trener rastali kao pravi fudbalski prijatelji.