Francuska od Češke „krade“ vodeću ulogu u EU

Specijalno za „Politiku”
Prag, 23.oktobra – Pretnja da bi se Češkoj moglo „ukrasti” predsedavanje u EU u prvoj polovini iduće godine dramatično se nadvila nad jučerašnjom sednicom Snjemovne (donjeg doma parlamenta) na kojoj se, na zahtev opozicionih socijaldemokrata, glasalo o poverenju vladi Mireka Topolaneka (izglasano).

„Ne bismo se smeli izložiti riziku da neko, ko bude imao tendenciju, uzme Češkoj predsedavanje u Uniji.Nudim suradnju ne samo na tekućim temama, nego i na češkom predsedavanju”, upozorio je, ne baš sasvim artikulisano, premijer Topolanek, ali sa jasnom aluzijom na članak u bečkom „Kuriru” u kome se otvoreno spekuliše sa navodnim nastojanjem Francuske da joj se produži predsedavanje u Uniji. To se, međutim, veoma brzo pokazalo neosnovanim jer, prema važećim pravilima za EU od 27 članova, tako nešto nije moguće. A ako bi i bilo moguće, to se sigurno ne bi moglo izvesti bez saglasnost svih članova Unije, tj. i Češke...

Topolanek je rekao da ga spekulacije u „Kuriru” ostavljaju hladnim, a vicepremijer za evropska pitanja Aleksander Vondra ih je označio za „bespredmetne, pravno i politički nekorektne”. Dodao je u izjavi za štampu da je nemoguće menjati pravila igre bez dogovora svih igrača.

Verovatnijim se ovdašnjim političarima čine razmišljanja i pretpostavke koje je juče izneo francuski „Mond”. Ovaj ugledni list, pozivajući se na Jelisejsku palatu, piše da će ambiciozni i hiperaktivni francuski predsednik Nikola Sarkozi sigurno pokušati da zaseni odnosno baci na sporedni kolosekčeško predsedavanje Uniji. Ukratko, Pariz će stati na čelo 15 zemalja evrozone i ostati bar do kraja iduće godine. To je moguće jer je evrogrupa unutar EU neformalna, a u njoj nisu ni Češka ni Švedska koja će predsedavati u EU u drugoj polovini godine. Ukratko, dve muve istim udarcem – Sarkozi bi mogao da gura svoje ekonomske predloge i vizije kroz evrozonu, a istovremeno bi se u drugi plan gurnule predsedničke zemlje u Uniji.

Vicepremijer Vondra takav razvoj ne smatra „srećnim”. „Znam da je u toku diskusija unutar evrogrupe, ali to je više neformalno udruženje članova koje koriste evro i sada mu predsedava luksemburški premijer Žan-Klod Junker. Ukoliko se dogovore da se sastaju češće i da im predsedava Francuz, to bi se teško moglo sprečiti. Ali, to ne bi bio mudar korak, jer neće spajati EU nego će je deliti”, upozorio je on.

Promena reda i dužine predsedavanja u evrogrupi je već bilo dosad. Celu 2001. vodila je grupu Belgija, jer je zamenjivala Švedsku, a Grčka je predsedavala cele 2002, pošto je zamenjivala i Dansku (u te dve nordijske zemlje nisu uspeli referendumi o evru).

Verovatnoća da će se ispuniti ove pretpostavke „Monda” je dosta visoka, mada ne i stopostotna. Sarkozi te svoje ambicije nije p(r)overio kod nemačke kancelarke Angele Merkel, bez koje sigurno to ne bi moglo da prođe. A Nemačka je uvek imala rezerve prema i ranije iznošenoj ideji Sarkozija o „ekonomskoj vladi” EU ili bar evrozone. Berlin ne mora biti sklon tome i samo zato da ne bi previše ojačala ionako snažna pozicija francuskog predsednika.

Dobro informisani izvori u Briselu i Parizu ne isključuju, međutim, da je ovo možda probni balon pušten u francuske medije radi provere ostvarivosti i problema koje bi imala ova strategija Jelisejske palate.