Lekar s pesmaricom za svoju dušu

Dragačevka Zorica Kovačević prvi put je postala poslanik u ovom sazivu srpskog parlamenta, kao kadar Nove Srbije, a sve donedavno, uglavnom, njen rad je bio poznat samo kolegama iz skupštinskih odbora. Šira javnost mogla je da je čuje tek ovih dana, kada je, vrlo oštro, govorila o zbivanjima u opštinskoj skupštini u Kniću i smeni Snežane Banković s mesta predsednika lokalnog parlamenta samo zato što je uzela porodiljsko bolovanje.

Kako kaže, ne voli da govori samo govora radi, ali smatra da na nepravde mora da reaguje, jer je u parlament ušla "da bi pomogla građanima, zahvaljujući kojima je tu i došla".

Rođena je u januaru 1965. godine u "Dragačevu, u prelepom selu Dučalovići na planini Ovčar". Njeni roditelji se bave poljoprivredom, "sada imaju poljoprivredne penzije, a proizvode sve što je za porodicu potrebno, od povrća i voća, drže i stoku". I brat joj živi na selu. Priča da nikad nije živela u oskudici, "uvek je svega bilo dovoljno, ali nikad previše".

Roditelji su je podsticali da završi školu pa je, posle sticanja diplome tehničara za organsku hemiju, otišla u Kragujevac, gde je završila medicinu. Mogla je, kaže, da ostane u Kragujevcu, ali je izabrala da se vrati u zavičaj. "Želela sam da pomognem ljudima u svom kraju, tu je drugačija atmosfera, njima, osim lekarske pomoći, treba i neko ko će ih saslušati, razumeti, dakle tu vlada jedna topla atmosfera." Tri i po godine radila je kao jedini lekar u drugoj smeni Doma zdravlja u Lučanima i to joj nije bilo nimalo teško. Priča da je oduvek želela da bude lekar, "još u osnovnoj školi sam sebe crtala sa lekarskim slušalicama kad je trebalo da nacrtamo kako sebe vidimo u budućnosti".

Zahvaljujući roditeljima, kako kaže, nikada nije morala da radi dok nije završila školovanje, ali je, ipak, naučila da se novac ceni, pa "smo, recimo, brat i ja neki prvi novac zaradili tako što smo brali sopstvene maline. To, naravno nije bila ′plata′, već nagrada za trud". Pored medicine, velika ljubav joj je bila i ostala književnost. Priča da je napisala mnogo pesama, učestvovala na raznim književnim konkursima, dobijala nagrade, a razmišljala je i da te svoje pesme objavi. Međutim: "To je nekako nešto što samo meni pripada. Stalno sam u dilemi da li to još neko treba da pročita. Pesme pišem i sada, mada, zbog obaveza, mnogo manje, a, možda, jednom odlučim i da ih objavim".

U politiku je ušla zato što joj se to, kaže, prosto nametnulo usput, jer "ako se vi ne bavite politikom, ona će se baviti vama". Mada nije razmišljala o ulasku u političke vode, uvek je, kaže, bila informisana o zbivanjima na političkoj sceni. "U našoj kući oduvek se čita ′Politika′, još je moj deda počeo da je kupuje, a čitao je i sa 92 godine i uvek smo komentarisali sve što se u zemlji zbivalo." Ipak, nije želela da se angažuje u nekoj stranci. "Dolazili su predstavnici svih partija da me pozovu, znate kako je to kad ste lekar." Međutim, "prelomila sam kad se pojavio naš Velja i Nova Srbija". Priča da je i otac podstakao da se angažuje, jer je "Velja naš čovek, koji hoće da radi i da pomogne i našem kraju i Srbiji, to je bilo odlučujuće i nikad se nisam pokajala".

Pacijenti, kaže, nisu baš pozdravili njenu odluku - "ljutili su se što me nema u ordinaciji, ali, s druge strane, kad sam postala poslanik, bilo im je drago da i Dragačevo ima svog predstavnika u parlamentu, da se i njihovi problemi čuju". Ona, priča, pokušava da pomogne, a javljaju se ljudi sa različitim problemima, mada je najviše onih koji pomoć traže kad je reč o problemima u poljoprivredi. "Mnogo je tu problema i gledam da pomognem koliko mogu, a ponekad treba vremena za to, pa nije lako objasniti to ljudima koje muka pritiska."

Roditelji su joj, kaže, najveća podrška i uglavnom su zadovoljni njenim radom, mada je "mama mislila da je, možda, trebalo da ostanem tu, osnujem svoju porodicu..." Zorica Kovačević živi s roditeljima, mada "imam svoj kutak, a što se tiče osnivanja porodice, jednostavno tako nešto ne možete u životu da planirate, nikad o tome nisam razmišljala, onda sam žurila da uradim neke druge stvari, pa sam ušla u politiku, a vreme ide, pa kako se kocke slože, možda se jednom poklope u neki mozaik".