Pregovori BiH i EU između optimizma i cinizma

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Odluka Evropskog saveta o otvaranju pregovora s Bosnom i Hercegovinom za mnoge predstavlja novi početak i istorijski trenutak, dok je za druge ona tek podsećanje na stara pitanja i nerešene izazove. Predsednik RS Milorad Dodik vest o otvaranju pregovora s EU dočekao je kao priznanje politike Republike Srpske. „Odluka ojačava temelje koje je spremna da jača i Republika Srpska – dejtonsku i na Ustavu građenu BiH, koja jednako pripada svima”, prokomentarisao je Dodik.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pojasnio je da su šefovi vlada zemalja članica Evropske unije dali zeleno svetlo Bosni i Hercegovini za otvaranje pregovora. Pozvao je Evropsku komisiju da osmisli pregovarački okvir, koji bi, kako je naveo, usvojili „nakon što BiH ispuni potrebne, relevantne korake”. Nakon petnaest meseci kandidatskog statusa BiH je u četvrtak uveče dobila zeleno svetlo – pregovori mogu da počnu, samo je pitanje kad, javljaju mediji. Neki analitičari u svemu vide i dozu cinizma, primetivši da unija započinje pregovore sa zemljom koja je – protektorat.

Dodik je dodao da se „u srcu Evrope nalazi država koja može opstati samo ako se gradi na način na koji su mir i ekonomski prosperitet posle rata projektom EU izgradile države članice” i istakao: „Naš put ima svoj nacionalni cilj – da u 21. veku Srbi ponovo bez granica žive i rade sa svojom braćom i kumovima. Stranci, njihovi komesari ambasadori i lažni visoki predstavnici suvišni su i uvreda su za naše narode.”

Stranke Trojke, to jest političke partije koje predvode Bošnjake – SDP BiH Nermina Nikšića, NiP Elmedina Konakovića i Naša stranka Edina Forte – u zajedničkom saopštenju navode da su oni bili ta politička snaga koja je težinu donošenja ove odluke iznela na svojim leđima.

Premijer Federacije BiH Nermin Nikšić rekao je da predstoji dogovaranje zakona oko kojih ne postoji saglasnost. „Politikom razgovora umesto svađa, ljudima smo vratili nadu da je u BiH moguć, ne suživot, već život”, istakao je Nikšić.

Izetbegovićev SDA, pak, u izjavama zvaničnika EU vidi da je „potpuno jasno da je zeleno svetlo posledica geopolitičkih okolnosti”.

Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković misli da je najvažnije to da BiH očekuje pregovarački okvir, navodeći kako taj status nemaju Ukrajina i Gruzija. Predsednik Naše stranke Edin Forto istakao je da BiH mora da usvoji zakon o Sudu BiH kako bi otključala sledeći korak u evrointegracijama. Navodi da „datum pregovora ne postoji”, jer mora da se usvoji pregovarački okvir, nakon čega kreće otvaranje poglavlja. „Moguće je da to bude i ovog leta”, procenio je Forto.

Zamenik predsedavajuće Saveta ministara BiH Staša Košarac misli da nema prostora za preteranu euforiju, budući da je „konkretan datum početka ove faze procesa i dalje nepoznat”. Bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović rekao je da se jedan od aspekata značaja ove odluke odnosi na jačanje stabilnosti i sigurnosti celog evropskog kontinenta. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je kako je za ovu „istorijsku odluku” ostvareno više napretka u poslednjih godinu dana, nego u prethodnoj deceniji. Pohvalila je BiH zbog „napretka u dijalogu i pomirenju”, ali i usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Šef Delegacije EU u BiH Johan Satler uverava da ova odluka čini BiH privlačnijom za investitore i da produbljuje veze s EU. „Proces naredne faze, usvajanja čitavog seta prava i obaveza iz zakonodavstva EU sam po sebi je vrlo intenzivan. Svaki iskorak jača demokratiju, vladavinu prava, poslovno okruženje, borbu protiv korupcije, životnu sredinu i mnogo šta”, dodaje Satler.