Od ulice do Parlamenta u 10 dana, u programu nasilje i agresija

Opozicija koja se okupila pod sloganom "Srbija protiv nasilja" konstantno vređa inteligenciju naroda koji jasno vidi da ovde nije reč o borbi protiv nasilja, već konstantna agresija koju nude kao jedini svoj politički program i koji se prožima kroz sve pore društva, od ulice do Narodne Skupštine Republike Srbije.

Kada bismo napravili retrospektivu delovanja opozicije okupljene oko kvazi borbe protiv nasilja u poslednjih deset dana, ništa osim upravo tog nasilja nismo ni videli. Raspirivanje agresije i mržnje, širenje dezinformacija i vređanje su sve što se od njih nudi uz podršku svojih medija. Ugrožavanje nevinih ljudi je počelo da prevazilazi svaku meru, pa tako imamo od prošle nedelje i fizičke napade na četiri aktivistkinje SNS koje su radile svoje legitimne stranačke aktivnosti, koje postoje i rade se decenijama svuda u svetu.

Nasilje je jedina vidljiva politika i metod koji opozicija poznaje i to ironično okupljena pod nazivom liste naziva "Srbija protiv nasilja".

Da li to jedino imaju da ponude Srbiji?

Napadi na žene na ulici samo zato što rade svoj posao i podržavaju nečiju politiku, zar je potrebno da se ijedan građanin zemlje Srbije oseća ugroženo? Nije prošlo mnogo od toga što je javnost zanemela pred svedočenjima nedužnih žena od kojih jedna ima svega 23 godine, koje su napadnute u centru grada i kojima su nanete ozbiljne fizičke povrede.

Bruka srpske opozicije se nastavila samo nekoliko dana kasnije u Narodnoj Skupštini. Pored vređanja, lupanja i psovanja i skandaloznih izjava na račun u tom trenutku predsedavajućeg profesora Stojana Radenovića,  ostaće zapamćeni kao poslanici koji su krali toalet papir iz skupštinskog toaleta, a zatim su nastavili sa divljanjem, i papir su bacali tokom zasedanja Skupštine. Pored nasilničkog ponašanja na ulicama Beograda i u najvišoj instituciji Republike, mržnju su konstantno sejali putem društvenih medija i svojih medija, pozivajući na nerede i iznoseći laži.

Narod je ponovo mogao da se uveri ko su zapravo ti "borci protiv nasilja", a pružili su i odličnu sliku kako bi se ponašali kada bi preuzeli državu.