Osvajački pohod NATO pakta

Napad NATO-a 1999. na Srbiju (SRJ) paradigma je sveobuhvatnog posrnuća Evrope. Bio je to napad na Stari kontinent, njegov identitet, na evropsku i globalnu arhitekturu bezbednosti.

Bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da je agresija NATO-a 1999. bila zločin protiv mira jer je jedna agresivna akcija sprovedena bez odobrenja SB UN. Za naš list kaže da je Srbija bila zemlja koja je sprečavala oružane grupe albanske manjine da izvrše secesiju KiM i da se mi nismo ogrešili o međunarodno pravo ni o Povelju UN.

„SAD i zemlje NATO-a su iskoristile da krenu u akciju koja je imala osvajački cilj da otrgne integralni deo Srbije – južnu pokrajinu – i da tamo instaliraju vojnu bazu i da je kroz nekoliko godina pretvore u novu albansku državu. Napadna strana je pokušavala da opravda zašto nije bilo dozvole SB UN i usvojeno je nekoliko rezolucija koje su se odnosile na događaje na KiM u kojima je Srbija nekoliko puta oštrije apostrofirana, što nije bio slučaj sa albanskom stranom. Termini su bili jači kada je trebalo osuđivati Beograd, a blaži kada je reč o Prištini. Posle toga je iznudila priznanje takve jedne tvorevine od preko 100 međunarodno priznatih država. Pripadnici nacionalnih manjina imaju niz prava, uključujući i pravo na teritorijalnu autonomiju, ako to matična država dozvoli, ali ne dolazi u obzir da ona izađe iz države u kojoj se nalazi i da proglasi samostalnost. Tog principa se Zapad uopšte nije držao i napravio je taj drugi prekršaj međunarodnog prava”, kaže Jovanović. Dodaje da je sve što su radili bio pokušaj da se naknadno opravda taj čin agresije, jer je učinjeno bez formalne dozvole UN. Ističe da je dozvoljen samo akt samoodbrane.

Pokušavaju da svoju agresiju opravdaju time što je navodno nastupila humanitarna katastrofa i da je sve što su uradili bilo da bi je sprečili.

„To je bilo sve ’plitko’, jer je tadašnji zamenik sekretara SAD Tolbot javno izjavio da razlog za agresiju nije bila humanitarna tragedija, nego odbijanje SR Jugoslavije da prizna novi svetski poredak i da prizna imperijalnu vlast Amerike. Ozbiljan je prekršaj što oni ucenjuju Srbiju ulaskom u EU time što traže da uspostavi normalizaciju odnosa sa KiM. Sve nove članice EU su ušle u zajednicu pod manje-više istim uslovima. Jedino se od Srbije traži da izvrši teritorijalnu žrtvu i da uđe u EU bez KiM, čak pod teretom da prizna jednu teritoriju koja je dobila nezavisnost kršenjem međunarodnog prava”, kaže Vladislav Jovanović.

Agresijom 1999. na Jugoslaviju NATO ne nosi samo neslavni primat što je prvi vratio rat na tlo Evrope posle Drugog svetskog rata već je istovremeno dao izuzetan podsticaj procesu sveobuhvatne militarizacije Starog kontinenta i globalnih odnosa. Vladislav Jovanović kaže da su te zemlje izašle iz zemlje komfora jer su se definisale kao defanzivni vojni savez koji je dobio savetodavni status.

„Aktom protiv Jugoslavije oni su sve to demantovali i definisali se kao ofanzivni vojni savez koji ide čak dotle da deluje protiv Povelje UN. Oni su aktom protiv SR Jugoslavije izgubili svaki politički i pravni legitimitet. Ne mogu više da tvrde da su defanzivna vojna organizacija i to su na kraju i potvrdili na samitu NATO-a u Vašingtonu, kada su rekli da će ova vojna alijansa delovati svuda u svetu da bi se zaštitili interesi tih njihovih vrednosti – mira, demokratije, ljudskih prava…”, ističe Jovanović.

Naš sagovornik navodi da je taj akt protiv SRJ istovremeno bio tačka od koje počinju odnosi u svetu na negativan način, jer je to bio prvi akt protiv Povelje UN, na osnovu koje su druge zemlje mogle kasnije da se pozivaju da rade nešto sličio.

„I od tada su NATO i politički Zapad smatrali da imaju odrešene ruke i krenuli su u seriju ofanzivnih vojnih akcija protiv niza zemalja. Nekada je to bilo direktnom upotrebom vojne sile, a nekad indirektno putem izazivanja unutrašnjih nemira izazivanja obojenih revolucija i obaranja neposlušnih vlada”, zaključuje Vladislav Jovanović.