Lopta nikada nije došla tamo gde sam očekivao

O tome koliko brzo i koliko pouzdano golman primećuje promene situacije u igri (otkrivanje, lokalizacija i identifikacija) rađena su istraživanja koja pokazuju da iskusni i dobri golmani u odnosu na početnike to rade brže i efikasnije. Iskusniji i bolji preciznije lokalizuju promene u okviru vremenskih ograničenja i brže identifikuju promene kad im je dato dovoljno vremena. Razlog je, verovatno, preventivno procesiranje koje je posledica utreniranosti i individualnih sposobnosti. To se odnosi i na tzv. nesemantičke promene, one koje ne utiču na samu igru, kao što su izgled i atmosfera na plivalištu i oko njega. Kvalitetnije odbrane na domaćem plivalištu, u okruženju poznatije scene, posebno kod mlađih i slabijih golmana, mogu se, takođe, tumačiti razlikama u preventivnom procesiranju.

Slično je, na primer, i u tenisu što najbolje potvrđuje Đokovićev slučaj. Vrhunski igrači, takođe, koriste vizuelne signale, poput položaja torza i kukova svojih protivnika, kao i načina na koji udaraju lopticu, kako bi zaključili, gde će ona, verovatno, pasti. Sa strane to izgleda kao da imaju više vremena da sve procesiraju u svom mozgu.

Veliki Kami, i sam golman, doduše fudbalski, jednom prilikom je izjavio: „Naučio sam da lopta nikada nije došla tamo gde sam očekivao. To mi je mnogo pomoglo u životu, posebno u velikim gradovima, gde ljudi pokušavaju da budu ono što misle da jesu.”

Aktuelni kralj fudbala Mesi poznat je po svojim baletskim driblinzima, preciznim dodavanjima i ubitačnim završnicama. Međutim, svi ovi kvaliteti se potkrepljuju onim što sportski naučnici nazivaju „skeniranjem”: gledajući okolo memorišu vizuelne pozicije. Pažljiva analiza koja dekonstruiše njegovu umetnost pokazuje kako provodi većinu vremena tokom svake utakmice šetajući. Na Svetskom prvenstvu 2014. samo je jedan igrač prešao manje razdaljine na terenu. Međutim , iako je njegovo kretanje ekonomično, maestro Mesi „pomera glavu, desno, levo, desno, levo”, što je jedan od ključnih razloga njegove izvrsnosti. Kako je istakao Mesijev bivši trener Pep Gvardiola, najbolji igrači na svetu skeniraju teren oko 50 puta u minutu.

Ako ste ikad gledali vaterpolo utakmicu sigurno ste primetili kako se golman kreće ne samo duž linije gola, već i skenira igru napadača, pomerajući glavu pre tela levo, desno, učestalije u zonskoj odbrani ili kada protivnik ima igrača više. Kada je nesiguran i van vrhunske forme, te ga aktivnosti toliko zaokupe da, ponekad, izgubi osećaj gde se trenutno nalazi u odnosu na okvir gola, pa neretko baca pogled, gde ne bi trebalo – na stative.

Pored ogromnog truda, volje, strasti i posvećenosti svom pozivu sa jedne strane, ali ograničen u kretanju, rastrzan dilemama i latentnim osećajem krivice s druge, vaterpolo golman vizuru sa bazena između stativa pretvara u posmatranje i doktrinu života, uviđajući našu egzistencijalnu nemoć.

Bilo kako i uprkos svemu, ipak u trenucima nezaboravnih i veličanstvenih odbrana, osećaj ispunjenosti, zadovoljstvo doprinosa timu, uzdasi publike,  lepota i blistavost trenutka predstavljaju vrhunski doživljaj.

Bivši golman Partizana i reprezentacije

(Sutra: Jedinstven psihološki teret)