Mo­že li BiH da se kre­će pre­ma EU kao pro­tek­to­rat

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka

Ba­nja­lu­ka – Ne­dav­no odo­bre­nje Evrop­ske uni­je za po­če­tak pre­go­vo­ra o član­stvu Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne u uni­ji iz­no­va je otvo­ri­lo pi­ta­nje ulo­ge me­đu­na­rod­ne su­per­vi­zi­je u ze­mlji, po­seb­no u kon­tek­stu ulo­ge vi­so­kog pred­stav­ni­ka i tro­je stra­nih su­di­ja u Ustav­nom su­du BiH. Mno­gi u Re­pu­bli­ci Srp­skoj, ne­za­do­volj­ni ulo­gom i de­lo­va­njem vi­so­kog pred­stav­ni­ka i stra­nih su­di­ja, sma­tra­ju da bi po­če­tak pre­go­vo­ra s EU tre­bao da ozna­či kraj „stra­nog tu­tor­stva”. Ove na­de do­dat­no su oja­ča­ne sta­vom Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je, ko­ja je pret­hod­no is­ta­kla da su ta dva pro­ce­sa lo­gič­ki ne­spo­ji­va.  

Iako se ra­ni­je ras­pra­vlja­lo o pro­me­na­ma u funk­ci­ji vi­so­kog pred­stav­ni­ka ili nje­go­vom iz­me­šta­nju iz Sa­ra­je­va u ne­ku evrop­sku ze­mlju, iz­gle­da da će se ove od­lu­ke pro­lon­gi­ra­ti, a po­sto­je čak i sig­na­li da će kraj su­per­vi­zi­je bi­ti mo­guć tek na­kon što BiH po­sta­ne čla­ni­ca EU. 

S tim u ve­zi, pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­rad Do­dik re­kao je da, uko­li­ko EU na­me­ra­va da osta­ne do­sled­na se­bi i vla­sti­tim stan­dar­di­ma, „on­da ne­ma me­đu­na­rod­nog in­ter­ven­ci­o­ni­zma i te­ra­nja ze­mlje ko­ja je na evrop­skom pu­tu na taj put, na ko­jem mo­ra da se kre­će sa­mo­stal­no”. „Pre­vi­še je la­ži oko tog pu­ta. Mo­žda bi ko­nač­no na jed­nom ni­vou tre­ba­lo za­jed­no da sed­ne­mo i raz­ja­sni­mo šta to kon­kret­no zna­či. Ono što smo do sa­da vi­de­li i do­ži­ve­li, je­ste da sa­mo su­ve­re­na dr­ža­va mo­že da uđe u EU i ni­ka­ko dru­ga­či­je. Ne sa­mo da uđe, već mo­ra i da su­ve­re­no pre­go­va­ra, jer ako ni­je ta­ko, on­da ne mo­že ni da pre­go­va­ra”, na­veo je Do­dik.    

No, ko­li­ko su u po­gle­du od­no­sa EU pre­ma BiH stva­ri pod­lo­žne pro­me­na­ma, zbog če­ga mno­gi sti­ču uti­sak da je sve te­že po­u­zda­ti se u ve­ro­do­stoj­nost to­ka i is­ho­da ne­kog do­go­vo­re­nog pro­ce­sa, mo­že da se za­klju­či i po sta­vo­vi­ma Ve­ne­ci­jan­ske ko­mi­si­je od pre dva­de­set go­di­na. Oni su još ta­da za­klju­či­li ka­ko je po­sto­ja­nje vi­so­kog pred­stav­ni­ka „fun­da­men­tal­no ne­kom­pa­ti­bil­no s de­mo­krat­skim ka­rak­te­rom dr­ža­ve i su­ve­re­ni­te­tom BiH”, upo­zo­riv­ši da što du­že po­sto­ji ta po­zi­ci­ja, to stva­ri po­sta­ju pro­ble­ma­tič­ni­je.

Kao po­se­ban pro­blem, oni su još 2005. pri­me­ti­li da vi­so­ki pred­stav­nik ne de­lu­je kao ne­za­vi­sni sud, i da ne­ma mo­guć­no­sti žal­be na nje­go­ve od­lu­ke, uz kon­sta­ta­ci­ju da on ne­ma ni de­mo­krat­ski le­gi­ti­mi­tet ko­ji cr­pi od na­ro­da u BiH. Čak ni de­se­tak go­di­na od kra­ja ra­ta, Ve­ne­ci­jan­skoj ko­mi­si­ji ni­je iz­gle­da­lo kao pri­hva­tlji­vo da se do­no­se od­lu­ke ko­je ni­su pred­met pra­vič­ne ras­pra­ve ili ba­rem mi­ni­mal­nog za­kon­skog pro­ce­sa i ana­li­ze pred ne­za­vi­snim su­dom, što su oce­ni­li kao prak­su „ko­ja ne od­go­va­ra de­mo­krat­skim prin­ci­pi­ma”. 

Ipak, mi­ni­star­ka spolj­nih i evrop­skih po­slo­va Slo­ve­ni­je Ta­nja Fa­jon re­kla je u Sa­ra­je­vu da ve­ru­je da „član­stvo BiH u EU isto­vre­me­no zna­či da ovoj ze­mlji ni­je po­treb­no po­sre­do­va­nje me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja”. Ona je pre­ci­zi­ra­la da OHR ne­će bi­ti po­tre­ban ka­da BiH bu­de u EU.

S tim je sa­gla­san i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va BiH El­me­din Ko­na­ko­vić, ko­ji ka­že da „onog da­na ka­da BiH bu­de ula­zi­la u EU ne­će bi­ti ni­jed­nog stran­ca”. „Oni će ta­da tu bi­ti sa­mo kao go­sti”, ka­že on. No, šta ako se ma­kar i de­li­mič­no ob­i­sti­ne zlo­slut­na pred­vi­đa­nja hr­vat­skog pred­sed­ni­ka Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća da će BiH na član­stvo če­ka­ti „du­že ne­go što je bi­la pod Tur­ci­ma”?