Jesenji rasad krasi prolećne aleje

Na to da je proleće uveliko stiglo u prestonicu ne podseća samo visoka temperatura za ovo doba godine, već i bujno zelenilo i cveće po gradskim parkovima. Ovo je vreme vladavine lala, narcisa, zumbula… od čijih je boja i mirisa oživeo grad. Za to su zaslužni radnici „Zelenila Beograd”. Oni su u žardinjerama i na javnim površinama – u parkovima, na skverovima, razdelnim trakama između saobraćajnica u toku oktobra i novembra zasadili 324.364 komada jesenjeg cvetnog rasada.

– Među rasadom najviše ima cvetnica – dan i noć, bela rada i nezaboravak, ali i 184.643 komada lukovica lala (crvene, žute, bele i roze), narcisa, ukrasnog luka, carske krune, prolećnog šafrana… –  rekli su iz „Zelenila Beograd”.

Jesenji rasad cveta od ranog proleća do maja, a tada se on menja. Na mesto rasada iz oktobra i novembra dolazi rasad koji će prestonicu krasiti do jeseni. To su kadifice, salvije, begonije, vinke… Sezonsko cveće proizvodi se u rasadnicima ovog preduzeća, dok se lukovice nabavljaju u inostranstvu.

– Lukovice cvetaju u proleće i simbol su obnavljanja života i preporoda. Prvo, još pod snegom, procveta šafran, slede ga narcis i zumbul, potom lale koje opstaju sve do sredine maja. Lale su poreklom iz Azije, Persije (današnji Iran) i Turske, odakle su u 16. veku prenete u Evropu, da bi danas primat u proizvodnji lukovica na svetskom tržištu stekla Holandija koja se zove domovinom lala. Poslednjih godina pažnju posetilaca naših parkova privlači i ukrasni luk svojim velikim plavim ili ljubičastim loptastim cvetovima – kažu u „Zelenilu”.

Jednom posađene lukovice mogu više sezona cvetati. Mogu se ostaviti u zemlji ili pak izvaditi, očistiti i čuvati na suvom, hladnom i mračnom mestu do ponovnog sađenja.

– Najviše zasađenog cveća tradicionalno je na Starom gradu, Savskom vencu, Paliluli, Vračaru i Novom Beogradu. Kada krene sadnja letnjeg sezonskog rasada, što očekujemo početkom maja, biće posađeno oko 500.000 komada cvetnog rasada, najviše kadifica, salvija, vinki, begonija, muškatli – kažu u ovom preduzeću.

Osim što uređuju i održavaju cvetne aleje u gradu, radnici „Zelenila” već su krenuli s košenjem travnjaka.

– Održavanje travnjaka najobimniji je posao u našoj delatnosti. Pre svega, zbog činjenice da se radi o travi koja iznova raste i direktno zavisi od vremenskih prilika. Ukupna površina travnjaka o kojima brinemo iznosi oko 2.000 hektara, a naši zaposleni već uveliko kose travnjake u svim kategorijama – naglasili su u „Zelenilu”.

Jer, neki travnjaci se kose više puta, posebno kada je reč o užem gradskom jezgru, i oni spadaju u prve dve kategorije.