Za lečenje limfoma neophodne savremene terapije

U Srbiji od limfoma, odnosno maligne bolesti limfocita, oboli između 1.300 i 1.500 osoba godišnje, a simptomi se javljaju kod oba pola, u svim starosnim grupama. Za obolevanje postoji i genetska predispozicija, ali većina bolesnika nema nijedan faktor rizika, što znači da može da se desi svakome, istaknuto je juče na konferenciji koju je povodom Nacionalnog dana borbe protiv limfoma održalo Udruženje obolelih od limfoma LIPA.

Limfomi se, kako je objasnila dr Zorica Cvetković, načelnica hematološkog odeljenja KBC „Zemun”, dele u dve grupe: Hočkinov i ne-Hočkinov. Prvi se, prema njenim rečima, javlja u kasnom adolescentskom i ranom odraslom dobu, a drugi između 60 i 65 godina. Na dobijanje ove bolesti utiču i neke virusne infekcije, kao što je hepatitis Ce, HIV, ali i bakterijske infekcije koje dovode do hroničnih infekcija, poput heliko bakterije. U riziku mogu biti i osobe sa autoimunim bolestima, kao što je Kronova bolest.

– Agresivne vrste daju opšte simptome poput gubitka u telesnoj masi, preznojavanja, povišene temperature, dok sporo napredujući, indolentni, dugi niz godina mogu biti asimptomatski dok se ne prošire. Moramo obratiti pažnju na svaku promenu na koži koja dugo traje, na osećaj gušenja, kašalj. Nekada se samo rutinskom kontrolom krvne slike može posumnjati usled rezultata i zbog toga su redovni sistematski pregledi makar jednom godišnje neophodni – rekla je dr Cvetković i naglasila da u zemljama koje imaju najbolju dijagnostiku i prevenciju godišnji pad mortaliteta usled ove bolesti je oko dva odsto, za šta se i mi borimo.

Kod izbora terapije, neophodno je uzeti u obzir, prema rečima dr Olivere Marković, načelnice hematološkog odeljenja KBC „Bežanijska kosa”, niz faktora, poput životne dobi pacijenta, pridruženih bolesti i drugih kako bi se videlo da li njegov organizam može da toleriše određenu vrstu terapije.

– Zato je izbor terapije često vrlo komplikovan, posebno ukoliko nema baš svih terapijskih mogućnosti. Lečenje u odnosu na pre trideset godina je potpuno različito. Prethodnih deset godina svedoci smo uvođenja novih lekova koji imaju drugačije mehanizme delovanja. Danas najsavremeniji vidovi uključuju imunološke lekove koji imaju manje neželjenih efekata, oni stimulišu naš imunološki sistem da se bori – kazala je dr Marković.

Uprkos tome što limfomi čine više od pet odsto svih karcinoma na svetu, pacijenti i dalje, prema rečima Maje Marković, iz Udruženja LIPA, kasne sa odlaskom kod lekara, zbog nespecifičnih simptoma.  Objasnila je i da danas postoje inovativne terapije čijom primenom veliki procenat obolelih može da bude izlečen i nakon prve linije lečenja.

– Kroz rad u udruženju trudimo se da pacijentima obezbedimo bolju dostupnost savremenih inovativnih terapija, one koje su i bezbednije i efikasnije, jako je bitno da ne govorimo samo da će nešto pacijentu produžiti život, nego on mora da živi kvalitetan život. Sa savremenim terapijama bolest može da bude stavljena pod kontrolu. Nadam se da će naše institucije imati sluha za to, čini mi se da je limfom i cela hematologija u odnosu na onkologiju zapostavljena. Pacijenti sa hematološkim malignitetima dobijaju ili ne dobijaju po jedan lek na svakoj listi koja dođe, što nije dovoljno – istakla je ona.

Nacionalni dan borbe protiv limfoma uspostavljen je pre pet godina zajedničkom inicijativom Srpske limfomske grupe, strukovnog udruženja, i Udruženja obolelih od limfoma LIPA, i obeležava se poslednje nedelje marta.