Zanat u rukama i plata na računu

Školovanje po dualnom modelu najbolji je deo srednjeg stručnog obrazovanja. Zabluda je da je dualno obrazovanje namenjeno samo budućim zanatlijama. Istina je da mladi koji za posao stasavaju u trogodišnjim dualnim profilima na tržištu rada bolje prolaze od kolega koji su se školovali po klasičnom modelu, a ništa ih ne sprečava da nastave da se obrazuju – iz iskustva za „Politiku” uverava Filip Simić. On je srednjoškolski smer kuvar završio učenjem kroz rad, a sada je na prvoj godini osnovnih strukovnih studija gastronomije takođe po dualnom modelu. U razgovoru za naš list naglašava da dualne smerove ne biraju deca koja posle obavezne osnovne škole nemaju ideju o tome čime žele da se bave kad porastu. Naprotiv, kaže, ove profile upisuju mali maturanti koji razmišljaju zrelije, koji su se temeljno raspitali, uvideli da postoji način i iskoristili pruženu šansu da svoja interesovanja još u toku školovanja spoje s potrebama privrede.

U dualnim smerovima obrazuju se oni koji žele što pre da počnu da rade i da dobro zarađuju. Za njih diploma u džepu, zanat u rukama i plata na računu ne znače kraj nego početak nove etape napredovanja koje se, nakon ispunjene đačke knjižice, dalje beleži i u studentskom indeksu, ne samo rastom zarade. Po računici dualaca, ističe Filip, nema potrebe da mladi gube vreme kad postoji način da se istovremeno penju stepenicama akademskog obrazovanja i profesionalne karijere.

– Potičem iz porodice u kojoj su roditelji i mene i moju sestru vaspitavali tako da se u životu borimo za sebe, ali pod uslovom da ne oštetimo nikoga i s verom u to da se svaki trud, marljivo učenje i rad isplate. Gastronomiju sam odabrao zbog ugostiteljskih korena. Moj deda je otvorio prvu kafanu u Priboju, odakle potičem. Kasnije je moj tata od kafane napravio motel s prenoćištem, a ja ću rukovoditi hotelom ili ću uz to biti i profesor i sve to mogu jer se školujem po dualnom modelu gde potencijalni uspeh i napredovanje nemaju granice – objašnjava Simić.

Još kao klinac, kako prepričava, spremao je hranu prvo sebi, a onda i za celu porodicu, od najjednostavnijih do komplikovanijih jela. Kada je došao kraj osmog razreda osnovne i trebalo je da odabere srednju školu, Filip se nije dvoumio.

– Hteo sam da imam zanat u rukama, spojim svoje interesovanje s poslovnim prilikama, a znao sam da ću ići na studije. Prvi na mojoj listi želja bio je smer kuvar u Ugostiteljsko-turističkoj školi u Čajetini, druga želja mi je bila gimnazija. Ostvario sam prvu. S neskrivenim ponosom na upisu gledala me je sada već bivša razredna Gorica znajući da sam imao 90 poena i da krećem u smer koji se ne smatra najpoželjnijim, trogodišnji je i mogu da ga upišu i deca sa triput manje bodova nego što sam ja imao. Ispostavilo se da je moja odluka da učim za kuvara po dualnom modelu bila najbolja. Bio sam među najuspešnijim učenicima, učio kroz rad, išao na takmičenja. Na jednom takmičenju iz matematike ja kao budući kuvar bio sam uspešniji od vršnjaka iz tehničke škole. Uz učenje sam konstantno radio da bih naučio i stekao veštine van udžbenika – dočarava Filip.

Dualno obrazovanje mu niko nije nametao, sam ga je prepoznao kao šansu da čim počne da se školuje uči kroz rad u realnom radnom okruženju. Trud i zalaganje nisu prošli neopaženo. Zavredeo je stipendiju hotela „Mona Plaza” na Zlatiboru gde je pohađao praktičnu nastavu, a gde su „dualce zaposleni gledali kao svoju decu”. Na kraju srednjeg obrazovanja bio je đak generacije. Sada je na prvoj godini osnovnih strukovnih studija gastronomije po dualnom modelu na Visokoj hotelijerskoj školi i opet je stipendista hotela „Mona Plaza”, samo u Beogradu. Istovremeno vanredno završava četvrti razred srednje škole, kako kaže, da ima i tu diplomu u slučaju da mu bude potrebna za dalje akademsko napredovanje.

– Imam 19 godina, praktično sam još dete. I kao student lepo zarađujem, a kad završim osnovne studije, ciljam master menadžment u ugostiteljstvu. Želim da i dalje napredujem u sticanju akademskih znanja i zvanja, a u praksi, što da ne stignem do rukovodećih pozicija u hotelijerstvu. Mada bih voleo da budem i profesor budućim generacijama blistavih umova u dualnom obrazovanju jer za mene su blistavi umovi svi oni koji su voljni da uče i napreduju, a ne oni koji će svaki vikend koristiti da izlaze i troše novac svojih roditelja u provodu bez cilja i motivacije da postignu uspeh i finansijski se osamostale. U dualnom obrazovanju đaci se finansijski osamostaljuju već od 15. godine, počinju da zarađuju dok još uče, dakle nisu plaćeni za rad nego za učenje kroz rad, za razliku od vršnjaka u većini klasičnih smerova koji u to vreme još ne znaju šta će posle školovanja da rade niti gde će da se zaposle. Nas posao čeka. Naši roditelji su zbog toga na nas dualce ponosni. Deca koja nauče da rade svoj posao naučiće i da naplate svoj rad, a kvalitet je uvek na ceni – zaključuje Filip Simić.

Kod nas je dualni sistem utemeljen tako da se politika upisa u dualne smerove kreira u sladu s iskazanim potrebama privrede. Kad odškolovana generacija stasa za tržište rada, poslodavci radije zapošljavaju kadrove koji su učili kroz rad, nego one koji su se obrazovali po klasičnom modelu. Van dualnog sistema svršeni đaci i kada imaju znanje uglavnom nisu stekli veštine pa ih kompanije, ako odluče da ih zaposle, šalju na dodatne obuke, pokazuje praksa. Razlika u početnoj plati nije zanemarljiva a takođe ide u korist diplomaca dualnih profila.

Sigurna prohodnost na tržištu rada

Dualno obrazovanje, potvrđuju zvanični podaci, obezbeđuje mladima sigurnu prohodnost na tržištu rada, zapošljavanje bez čekanja i dobru zaradu. Na primer, nakon trogodišnjeg obrazovanja po dualnom modelu početna plata električara je 72.425 dinara, kuvara 76.085, bravara-zavarivača 78.062, industrijskog mehaničara 89.296, dok rukovaoci građevinskom mehanizacijom zarađuju 100.900 dinara mesečno. Njihova primanja značajno su veća u odnosu na plate svršenih đaka klasičnih zanatskih profila. Ilustracije radi, početna plata montera telekomunikacionih mreža koji su se školovali po dualnom modelu iznosi više od 100.000 dinara, dok njihove kolege iz istoimenog klasičnog trogodišnjeg smera zarađuju manje od 74.500 dinara mesečno. Podaci iz JISP-a (Jedinstveni informacioni sistem prosvete) u procentima pritom pokazuju da je po završetku školovanja po dualnom modelu prošle godine iz ovog smera zaposleno 66,67 odsto mladih, i dvostruko manje 31,25 odsto generacije njihovih kolega iz klasičnog smera.

Snaga kompanija leži u mladim rukama, penzioneri instruktori

Obrazovanje čini stub ekonomskog razvoja jedne zemlje, a unapređenje ljudskog kapitala obrazovanjem je najveće bogatstvo jedne države, ističe za „Politiku” Gabrijela Grujić, direktor Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija. Ona naglašava da je jednako časno biti, recimo, vodoinstalater, keramičar, moler kao i diplomirani ekonomista, jer „buduća profesija je izbor mladog čoveka koji od svog rada treba dostojanstveno da živi, a obrazovni sistem mora da mu obezbedi kvalitet obrazovanja – tako da na tržištu jeftina radna snaga bude zapravo samo nestručna radna snaga, ona koja nema veštine ili znanje i ne može da odgovori na zahteve privrede koja ne može da čeka”.

Otuda je broj dualnih profila u stalnom porastu. Već su uvedena 54 studijska programa po dualnom modelu u 11 visokoškolskih ustanova. Privreda je ove godine tražila 4.400 mesta za prvake u dualnim srednjoškolskim smerovima. Zahteve da se uključe u sistem dualnog obrazovanja podnelo je 515 kompanija, što je oko 160 više nego prošle godine. Za narednu školsku 2024/25. godinu u ponudi je 85 smerova po dualnom modelu u 175 škola, od toga 12 novih. Među novim trogodišnjim profilima su: dekorater zidnih površina, polagač obloga, vozač motornih vozila. A u četvorogodišnjem trajanju: tehničar za izradu i održavanje alata, tehničar metalurške tehnologije, tehničar računara, tehničar za administriranje računarskih mreža, elektrotehničar za elektroniku na vozilima, poljoprivredni tehničar digitalnih tehnologija, kozmetički tehničar...

– Tendencija mnogih kompanija je da zbog nedostatka kadrova vraćaju radnike iz penzije, a stav je Kancelarije za dualno obrazovanje da resursi koji se vraćaju iz penzije treba da imaju ulogu instruktora, a da snaga kompanija zapravo leži u mladim ljudima i novim standardima, jer su svi dualni smerovi utemeljeni na programima koji su zasnovani na standardima kvalifikacija koji su usaglašeni s evropskim. To je za mlade garancija kvaliteta školovanja i dosezanja onog nivoa kompetencija koji ih čini konkurentnim na svetskom tržištu. Ali oni nemaju potrebu da odlaze u druge zemlje kad se strane kompanije opredeljuju za proširenje svog rada u Srbiji. Zašto bi pojedinac koji je završio školovanje u Staroj Pazovi po dualnom modelu išao u Minhen ili Hanover da radi kada kompanija MTU ima svoju fabriku u Srbiji – ilustruje Grujićeva.