Beograd i savest Evrope

Sve od NATO bombardovanja Srbije, bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, preko jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, pa sve do potencijalnog prijema takozvanog Kosova u Savet Evrope protkano je presedanima.

U prethodnih nekoliko dana diplomatska aktivnost oko prijema „Kosova” u Savet Evrope znatno je intenzivirana. Priština je 2022. godine podnela zahtev za članstvo u ovoj međunarodnoj organizaciji. Tokom prethodnih godinu i po dana, delegacija Srbije u ovoj međunarodnoj organizaciji uspešno se odupirala prijemu ove tvorevine u članstvo. Bez obzira na sve političke razlike među članovima delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a koja je po pravilu uvek sačinjena od predstavnika vlasti i opozicije, postojao je jedinstven stav kada je reč o sprečavanju prijema Kosova.

Iako su pritisci u prethodnom periodu na međunarodnom nivou bili jaki, Kosovo do sada nije postalo član Saveta Evrope. Više puta u obraćanju ovoj organizaciji isticao sam da bi odluka da prihvati zahtev Prištine za prijem u Savet Evrope predstavljala presedan i jasan raskid s dugogodišnjom praksom, jer bi podele i razdore stavila iznad osnovnih vrednosti organizacije. U Savet Evrope od osnivanja 1949. godine sve članice primljene su jednoglasno.

U tom smislu prijem Kosova, a o čemu će se glasati u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, izazvaće podele, što će biti presedan u ovoj organizaciji. Savet Evrope je više puta u prethodno periodu zauzeo principijelan stav o potrebi poštovanja teritorijalnog integriteta svojih članica, a pre svega Ukrajine. Od vitalnog je značaja da se ta pozicija zadrži dosledno i bez izuzetka. Takođe, Kosovo ne ispunjava ni osnovne uslove za prijem u članstvo jer je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji danas najugroženija etnička grupa na tlu Evrope, zapadno o ukrajinskog fronta.

Nova diplomatska ofanziva nekih zapadnih država za prijem Kosova naglašava obavezu odlučnog diplomatskog odgovora Srbije i srpske delegacije. Srbija mora da pokrene obimnu diplomatsku kampanju, ciljajući na stvaranje podela unutar Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Cilj je stvoriti presedan – prvo glasanje umesto konsenzusa za prijem nove članice. Ovo zahteva izuzetnu posvećenost svih članova delegacije, bez obzira na političku pripadnost, jer se radi o pitanju od nacionalnog značaja.

U slučaju da preporuka za prijem Kosova ipak dobije većinu (što se može očekivati), Srbija bi trebala da pošalje jasnu poruku neslaganja, što bi moglo uključivati i privremeno povlačenje srpske delegacije i suspenziju aktivnosti do daljnjeg. Osim toga, trebalo bi razmotriti povlačenje ambasadorke Srbije na konsultacije pre bilo kakvih odluka o napuštanju članstva u Savetu Evrope.

Napuštanje Saveta Evrope od strane Srbije bila bi odluka s dalekosežnim posledicama, naročito za građane Srbije i njihova lična, ljudska prava, a s obzirom na ulogu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Stoga, ova tema zahteva pažljivu raspravu u Narodnoj skupštini, s punom svešću o svim implikacijama koje takav korak nosi. Naravno, takvu odluku ne treba isključivati, ali treba imati u vidu posledice koje takva odluka sa sobom nosi.

Bivši predstavnik Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista