Kome sve smeta iransko prisustvo u Siriji

Vazdušnim udarom na zgradu iranskog konzulata u Damasku, u kojem je poginulo sedam osoba, uključujući i dvojicu generala iranske Islamske revolucionarne garde, Izrael se odlučio na ozbiljnu eskalaciju rata protiv svojih regionalnih neprijatelja. Napad u kojem su ubijeni komandant elitne jedinice Kuds general Mohamed Reza Zahedi i njegov zamenik general Mohamed Hadi Hadži Rahimi u Damsku se opisuje kao „očajnički pokušaj” Izraela da proširi i produži krizu u regionu kako bi se kompenzovala šteta imidža pogoršanog zbog rata u Gazi i masovnih pogibija palestinskih civila.

Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei poručio je da će „naši hrabri ljudi kazniti režim zla”, dok je snažna libanska militantna šiitska organizacija Hezbolah saopštila da će na izraelsku operaciju biti uzvraćeno „kaznom i osvetom”. Generalni sekretar UN osudio je napad na iransko diplomatsko predstavništvo u Damasku.

Raketni napad na zgradu konzulata, koja se nalazi odmah pored iranske ambasade, usledio je samo pet dana posle najžešćih do sada zabeleženih vazdušnih udara u blizini međunarodnog aerodroma u Alepu, u kojem su ubijene 52 osobe: 38 pripadnika sirijske armije, sedam pripadnika Hezbolaha i isto toliko Sirijaca iz jedne proiranske grupe. Bio je to najveći broj žrtava otkako je Izrael intenzivirao napade na Siriju od početka rata u Gazi.

Poslednjih godina Izrael je izvršio hiljade napada u kojima su glavne mete bili raketni depoi koji pripadaju Hezbolahu i vojne fabrike pod kontrolom iranskih grupa, ali izgleda da Izrael i SAD od 7. oktobra 2023. menjaju strategiju prema iranskom vojnom prisustvu u Siriji. Napadi idu sve dublje u sirijsku teritoriju i sve su ofanzivniji. Iako Izrael ne komentariše udare na Siriju, izraelske vojne vlasti potvrdile su da se na meti više od 1.200 vazdušnih udara našlo oko 4.500 ciljeva Hezbolaha po Siriji i Libanu.

Akcija u Alepu dogodila se samo nekoliko časova posle napada na zgradu koja pripada iranskoj Islamskoj revolucionarnoj gardi (IRCG) u predgrađu Damaska. U zgradi je neposredno pre toga održan sastanak članova IRGC, Hezbolaha, sirijskih oficira i proiranske grupe iz Iraka. Pre toga Izrael je bombardovao skladište u gradu Dir Ezor, ubio iranske oficire u rezidencijalnom kvartu Damaska, uništio zgradu u Idlibu koju su koristili Iranci, bombardovao aerodrome po Siriji kako bi usporio isporuke oružja iz Irana.

Sve to primoralo je Iran da se oslanja na taktiku kamuflaže, da svoje oficire raspoređuje po raznim krajevima Sirije i da neke vrati za Teheran, mada to nije znatnije smanjilo vojno prisustvo Irana, koji je, uz Rusiju, najbliži saveznik režima sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Sirijske vlasti priznaju da nisu u stanju da brane Irance i da se suprotstave izraelskim vazdušnim udarima. Sirija nikako ne bi želela da bude uvučena u aktuelni bliskoistočni konflikt. Iscrpljena 13-godišnjim građanskim ratom, nema mogućnosti da vojno, finansijski ili humanitarno pomogne Palestincima u Gazi, ali vojno prisustvo Iranaca remeti te kalkulacije i daje povod Izraelu da eskalira sukob.

Sirijski analitičar Sajed Mokbel smatra da su pojedini pripadnici sirijske vojske i službi bezbednosti dali informacije o lokacijama komandanata IRGC i njihovim bazama omogućavajući Izraelu da ih gađa – sve u cilju da Iran bude prisiljen da smanji svoje ekspedicione snage.

Jasno je da Izrael i SAD procenjuju da iransko vojno prisustvo u Siriji predstavlja pretnju njihovim regionalnim interesima.

Dok i dalje čuva Asada, Rusija simptomatično ćuti. Ne komentariše zvanično izraelske udare na svog najvećeg saveznika na Bliskom istoku, niti pokušava da spreči napade na Irance i Hezbolah po Siriji.

Rusija je zbog rata u Ukrajini morala da se povuče iz 80 odsto svojih vojnih uporišta po Siriji i da prepolovi svoj Peti korpus, ali utisak je da, sem što želi da sačuva solidne odnose s Izraelom, Moskva ne bi imala ništa protiv da Izraelci odrade posao i oslabe pozicije Teherana u Siriji.