Коме све смета иранско присуство у Сирији

Ваздушним ударом на зграду иранског конзулата у Дамаску, у којем је погинуло седам особа, укључујући и двојицу генерала иранске Исламске револуционарне гарде, Израел се одлучио на озбиљну ескалацију рата против својих регионалних непријатеља. Напад у којем су убијени командант елитне јединице Кудс генерал Мохамед Реза Захеди и његов заменик генерал Мохамед Хади Хаџи Рахими у Дамску се описује као „очајнички покушај” Израела да прошири и продужи кризу у региону како би се компензовала штета имиџа погоршаног због рата у Гази и масовних погибија палестинских цивила.

Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи поручио је да ће „наши храбри људи казнити режим зла”, док је снажна либанска милитантна шиитска организација Хезболах саопштила да ће на израелску операцију бити узвраћено „казном и осветом”. Генерални секретар УН осудио је напад на иранско дипломатско представништво у Дамаску.

Ракетни напад на зграду конзулата, која се налази одмах поред иранске амбасаде, уследио је само пет дана после најжешћих до сада забележених ваздушних удара у близини међународног аеродрома у Алепу, у којем су убијене 52 особе: 38 припадника сиријске армије, седам припадника Хезболаха и исто толико Сиријаца из једне проиранске групе. Био је то највећи број жртава откако је Израел интензивирао нападе на Сирију од почетка рата у Гази.

Последњих година Израел је извршио хиљаде напада у којима су главне мете били ракетни депои који припадају Хезболаху и војне фабрике под контролом иранских група, али изгледа да Израел и САД од 7. октобра 2023. мењају стратегију према иранском војном присуству у Сирији. Напади иду све дубље у сиријску територију и све су офанзивнији. Иако Израел не коментарише ударе на Сирију, израелске војне власти потврдиле су да се на мети више од 1.200 ваздушних удара нашло око 4.500 циљева Хезболаха по Сирији и Либану.

Акција у Алепу догодила се само неколико часова после напада на зграду која припада иранској Исламској револуционарној гарди (ИРЦГ) у предграђу Дамаска. У згради је непосредно пре тога одржан састанак чланова ИРГЦ, Хезболаха, сиријских официра и проиранске групе из Ирака. Пре тога Израел је бомбардовао складиште у граду Дир Езор, убио иранске официре у резиденцијалном кварту Дамаска, уништио зграду у Идлибу коју су користили Иранци, бомбардовао аеродроме по Сирији како би успорио испоруке оружја из Ирана.

Све то приморало је Иран да се ослања на тактику камуфлаже, да своје официре распоређује по разним крајевима Сирије и да неке врати за Техеран, мада то није знатније смањило војно присуство Ирана, који је, уз Русију, најближи савезник режима сиријског председника Башара ел Асада.

Сиријске власти признају да нису у стању да бране Иранце и да се супротставе израелским ваздушним ударима. Сирија никако не би желела да буде увучена у актуелни блискоисточни конфликт. Исцрпљена 13-годишњим грађанским ратом, нема могућности да војно, финансијски или хуманитарно помогне Палестинцима у Гази, али војно присуство Иранаца ремети те калкулације и даје повод Израелу да ескалира сукоб.

Сиријски аналитичар Сајед Мокбел сматра да су поједини припадници сиријске војске и служби безбедности дали информације о локацијама команданата ИРГЦ и њиховим базама омогућавајући Израелу да их гађа – све у циљу да Иран буде присиљен да смањи своје експедиционе снаге.

Јасно је да Израел и САД процењују да иранско војно присуство у Сирији представља претњу њиховим регионалним интересима.

Док и даље чува Асада, Русија симптоматично ћути. Не коментарише званично израелске ударе на свог највећег савезника на Блиском истоку, нити покушава да спречи нападе на Иранце и Хезболах по Сирији.

Русија је због рата у Украјини морала да се повуче из 80 одсто својих војних упоришта по Сирији и да преполови свој Пети корпус, али утисак је да, сем што жели да сачува солидне односе с Израелом, Москва не би имала ништа против да Израелци одраде посао и ослабе позиције Техерана у Сирији.